Sie sind vermutlich noch nicht im Forum angemeldet - Klicken Sie hier um sich kostenlos anzumelden  
D I S K U S I O N I F O R U M SFRJ4ever Sve u vezi SFRJ pisite na ovom Forumu. Ako ste primetili sve republike imaju svoj diskusioni forum,tako mozete sve teme konkretno da piste u onom delu koji pripada uz odredjenu republiku.
Sie können sich hier anmelden
Dieses Thema hat 0 Antworten
und wurde 507 mal aufgerufen
 Kultura
JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

09.02.2005 12:20
NAS JUGOSLA(O)VENSKI JEZIK! antworten

"JEZIČNO(JEZIČKO)PITANJE"


"Jezik je jedno od bitnih spoljnih obeležja u definisanju nacije, iako su poznati značajni primeri kada više nacija govori istim jezikom.

Najpoznatiji takvi slučajevi su,nesumnjivo, na engleskom i nemačkom govornom području.

Nešto slično se događalo i na prostorima bivše SFRJ,gde je do "deobe" istog jezika došlo između četiri priznate nacije:Srbima,Hrvatima, Muslimanima(sada Bošnjaci) i Crnogorcima.

Postoje i nacije čiji pripadnici govore različitim jezicima,poput Švajcaraca,Belgijanaca ili Indijaca.

Iako su postojale nužne razlike u lokalnim varijantama srpsko-hrvatskog,bilo je nesporno da se radi o istom jeziku,jer razlike postoje i u drugim jezicima i te razlike su često uslovljene specifičnim razvojem određene zajednice na određenom geografskom području.

Opšte su poznati primeri,opet iz nemačkog jezika,u okviru koga postoji čak šest lokalnih varijanti,ali samo jedan književni,priznati jezik koji je zajednički svima.

Dobar i poučan primer predstavljaju i Kinezi čiji se govorni jezik u lokalnim varijantama može da bude potpuno nerazumljiv nekome iz drugog dela te velike zemlje,ali se svuda isto piše,a za zvaničnu, književnu varijantu izabran je tzv. kantonalni kineski.

U poređenju sa nemačkim i kineskim jezikom(iako to nisu jedini primeri, ali su dovoljno reprezentativni),razlike koje postoje između hrvatske i srpske varijente srpsko-hrvatskog(ili hrvatsko-srpskog)su potpuno zanemarljive.

Nabujali nacionalizam,tačnije njegovi ideolozi i nosioci insistirali su na potpunom i trajnom razdvajanju svega što je zajedničko među narodima koji su činili rastočenu državu.

Jedna od tih stvari je i jezik.

Neverovatnom brzinom je prihvaćen stav o tome da su srpski i hrvatski posebni jezici i ta podela je ozvaničena u zakonima,školskim programima i diktiranom javnom mnjenju.

Na čemu se, zapravo, temelji ta podela?

Ni na čemu,izuzev na činjenici da su Srbi – Srbi,a Hrvati – Hrvati!

U Hrvatskoj je,u prvom periodu državotvoračkog romantizma dolazilo do komičnih pokušaja stvaranja novih reči (tzv novogovor) kojim bi se uvećala razlika u odnosu na srpsku varijantu istog jezika,ali su ti pokušaji doživeli zasluženi krah.

Podela je ostala zakonska,tačnije politička,ili još bolje – veštačka.

Na ovom mestu nameću se neka pitanja:Na osnovu kojih elemenata se može zaključiti da Hrvati u Vojvodini npr. govore baš hrvatskim jezikom?

Kao što to obično biva,društveni procesi nastavljaju svojim tokovima do logičnog kraja,pa se i ovde situacija dalje komplikovala.

U Bosni i Hercegovini je proglašen bošnjački jezik po državnom osamostaljenju,a u Crnoj Gori postoji tendencija da se proglasi crnogorski kao poseban jezik.

Ova dva primera zaslužuju posebnu pažnju,iako ne donose ništa novo, što se već u Srbiji i Hrvatskoj nije dogodilo.

Kada je proglašeno(ozvaničeno,ozakonjeno)postojanje bošnjačkog jezika, to je bio jezik,uslovno rečeno,koji su "prihvatili" samo bosanski Muslimani-Bošnjaci,dok su se Srbi i Hrvati držali svojih "matičnih" naziva istog jezika.

Bošnjački jezik je srpsko-hrvatski obogaćen turcizmima.

Ali,bilo je bitno nazvati ga drugačije,jer,po nečijoj logici, bez "ekskluzivnog" naziva jezika nema ni države

I tek onda nastaju muke:Muslimani-Bošnjaci iz Sandžaka prihvataju novi naziv jezika jer BiH smatraju svojom maticom,bez obzira na to što je njihov govor bliži srpskom nego bosanskom.

Od ovog silnog bogatstva različitih jezika obogaćene su samo zbirke anegdota.

Poput pojedinih novih reči koje su nametane u Hrvatskoj(kao što su zoroklik,svesmjer ili zrakomlat),tako je i preterano ijekaviziranje u Sandžaku umelo da stvori situacije za viceve.

Poznata je anegdota u kojoj jedna visoka opštinska službenica u Novom Pazaru šaljući svog vozača da joj nešto kupi dodala: ... i uzmi sjebi šta hoćeš.

Pitanje crnogorskog jezika kao posebnog predstavlja kulminaciju narečenog procesa.

Čitava konstrukcija o crnogorskom jeziku kao posebnom se zasniva na tzv. "mlađem jotovanju",tj.na glasovima koji su specifični za crnogorsku varijantu jezika (šj,žj).

Temeljenje teze o posebnom jeziku na osnovu jedne tako male gramatičke razlike(da ne kažem anomalije)od književnog jezika je upravo smešno.

Kada bi ovaj kriterijum bio dovoljan,skoro svaki region u Srbiji i Hrvatskoj bi mogao da proglasi svoj jezik,pa bismo se suočili sa niškim,leskovačkim,šumadijskim,zagorskim,dalmatinskim itd.jezicima.

Stvar je,međutim, u tome da se lokalni govor često razlikuje od književne varijante jezika,ali ta razlika nije dovoljna da se proglasi poseban jezik, pa čak ni u slučaju da se u čitav izbor umeša nacionalna komponenta.

Jer,poseban jezik jeste jedno od obeležja nacionalnosti,ali nije nužno obeležje,a još manje jedino.

Stoga je bitno da se shvati da sama činjenica da Srbi,Hrvati,Bošnjaci (ili Muslimani)i Crnogorci govore istim jezikom ne znači da te nacije kao takve ne postoje – naprotiv.

One imaju dovoljno drugih elemenata koji ih čine nacijama(kultura, teritorija,zajednička istorija itd)da ih "deoba" jezika u tome ni najmanje ne ometa.

Pri svemu tome treba imati na umu i činjenicu da se u definisanju nacije ne mogu taksativno nabrojati svi njeni elementi.

Ono što je zaista bitno, to je subjektivni osećaj pripadnosti jednog broja ljudi jednoj etničkoj grupi.

Za taj osećaj posebno ime jezika nije preterano bitno.

Ipak,ovo do sada navedeno nasilje nad jezikom se ne završava samim njegovim proglašenjem.

Svaki od ovih novokomponovanih jezika se u stvarnosti suošava sa nizom problema,a najveći je taj da se ove promene prosto "ne primaju" u narodu.

To je slučaj sa novoskovanim rečima u Hrvatskoj i Bosni,ali i sa pokušajem u Srbiji da se oduzme jedna od osnovnih karakteristika jezika kojim govorimo – njegova dvopismenost.

Srpskohrvatski jezik ima dva pisma – ćirilično i latinično i svi pokušaji da se to promeni se,za sada,razbijaju u stvarnosti kao talasi o hridi.

Na ovom primeru se vidi koliko je nacionalistima malo stalo do bogatstva svog jezika,jer je ta dvopismenost jedinstvena u svetu i stvar kojom bi trebalo da se ponosimo.

Poslednjih godina se u Srbiji razvila polemika na tu temu,ali su argumenti koje koriste obe strane tragično pogrešni.

"Ćiriličari" zastupaju tezu da se ćirilica potiskuje,a njihovi oponenti da latinicu treba učiti zarad "povratka u svet".

Ćirilica je pismo koje deca u Srbiji prvo nauče,ona je,dakle njihovo prvo pismo,pa,samim tim,ne može biti zaboravljena.

Srpsko-hrvatska latinica je pismo koje je potpuno analogno ćirilici, nastala je na istim principima i mnogo više ima zajedničkih stvari sa ćirilicom,nego sa latinicom koja se koristi u zapadnim (germanskim, romanskim,pa i slovenskim jezicima),tako da ona nema nikakve veze sa "povratkom u svet" i učenjem engleskog ili bilo kog drugog jezika npr.

Zapravo,vidljivo je izbegavanje i jedne i druge strane da priznaju ono što svi znaju:srpsko-hrvatski jezik još uvek postoji,uprkos svim naporima da se zvanično ukine.

Čak i kada bi sve jezikoslovne mere(tačnije:nasilje) uspevale iz prve i bile oduševljeno prihvaćene,bilo bi potrebno bar sto godina da postojeći jezik "umre".

U datom slučaju bi se mogla parafrazirati poznata latinska izreka na sledeći način:"Lingua longa, vita brevis!"

Srpsko-hrvatski (hrvatsko-srpski) jezik je,dakle,žrtva politike,i to nacionalističke politike.

Ali ipak,mnogo manja žrtva od miliona ljudi koji govore tim istim jezikom.

Za utehu,ostao im je on i celokupna kultura zabeležena uz pomoć tog jezika na koju jeste nabacana prašina, ali nije uništena."


NENAD GLIŠIĆ

Poezija »»
 Sprung  
Samo zajedno smo jaci, nezaboravite to. Nasi narodi i njihova sudbina su vezani, dali mi to zeleli priznati ili ne,zato je u interesu svih nas, da se slazemo i medjusobno saradjujemo,na taj nacin cemo vratiti nase dostojanstvo na onaj nivo na kom zasluzuje biti. Secajte se prosloga i koracajte smelo ka boljoj buducnosti,zajedno. Walter.
Xobor Erstelle ein eigenes Forum mit Xobor