Sto je ostalo od ideje jugoslovenstva,
kojom je manipulisala svaka vlast?
JUGOSLAVIJA ZA POTKUSURIVANJE

e moze vise da se zivi od hrvatske glazbe, dotle ide ta jugonostalgija. Pomalo ironicno, a ipak pomalo jugonostalgicarski, dr Predrag Markovic, naucni saradnik Instituta za savremenu istoriju, koga sav narod jugoslovenski jos pamti kad je, sa svojim zetom, kao mlada sveznalica, usao u finale - i pobedio - u zagrebackom kvizu "Kvisko", danas govori o jednoj ideji koju su Juzni Sloveni prozivljavali, a kojom su politicari manipulisali. I tako do dana danasnjeg.

Sta je ostalo od te ideje, a sta od drzave? Jugoslavija je metafora, mnogima draga slika, neosnovano i preterano ulepsana, kao svaka proslost. Sada dolazi stecajni upravnik Havijer Solana, da je konacno izbrise iz registra zemalja Ujedinjenih nacija.

Koliko je ideja o zajednickoj drzavi Juznih Slovena potrosena, koliko je slasti, a koliko patnji nanela, i, iznad svega, koliko je generacija politicara njome manipulisalo?

- Najdemagoskije i kadrovski najoskudnija stranka DHSS propagira srpski referendum - govori dr Markovic. (Vidi okvir "Mutna Marica") - Medutim, drzava je veca stvar od tih kadrovskih igrica. Drzava se ne razbija radi jednih izbora, ne tako lako. Nije to bitno samo zbog Crne Gore, vec zbog drugih zemalja, kako bi se sacuvao okvir za reintegraciju svog domaceg stanovnistva. Da li moramo do kraja razbiti drzavu ili treba sacuvati neku osobinu oko koje ce se okupiti stanovnistvo, ako se uzme u obzir da je Evropa zajednica, i da nastoji da reintegrise prostor na Balkanu? - pita se.

Dr Markovic, takode, naglasava da je srpski narod mnogo ulozio u ime i u drzavu, te se postavlja pitanje - da li onda treba da budu ozbiljna drzava i narod koji se ne odricu svojih tekovina?

- Jugoslavija jeste tekovina. Tacno je da je, onakva kakva je bila razocaranje za mnoge, ali da li zato treba da zanemarimo ceo 20. vek, i na sta to onda treba da se vratimo?

On klasifikuje nekoliko vrsta jugoslovenstva - etnicko, politicko, kulturno... Iako se niko vise ne izjasnjava kao Jugosloven, kaze, i pominje ono o hrvatskoj glazbi, kulturna povezanost je vrlo jaka, dodaje Markovic.

Ostalo je malo emocija vezanih za Jugoslaviju, jer ona, kao takva, ne postoji, veruje dr Ognjen Pribicevic, politicki analiticar. On jos kaze:

- Ovo su samo ostaci Jugoslavije i sve je manje ljudi koji bi se izjasnjavali kao Jugosloveni. Danas je drzava koja se tako zove samo zajednica Srbije i Crne Gore. S druge strane, apsolutno svi politicari manipulisu tim nazivom. Sada je i to jugoslovenstvo predmet sukoba izmedu DSS-a i DS-a. Ne treba ga braniti, vreme Jugoslavije je proslo, ali ne treba ni napustiti zajednicu Srbije i Crne Gore. Jugoslovenstvo je prevazideno jos 1990, cak i ranije od toga - kaze za "Glas" Pribicevic.

Iako danasnja integracije Evrope ima za cilj isto ono zajednistvo koje je bilo ideja SFRJ, Pribicevic kaze da su to sasvim razlicite stvari.

- Stara Jugoslavija je nestala, a Evropa se integrise na drugim osnovama. Mi smo ipak ili preuranili ili zakasnili sa idejom zajednistva - dodaje Pribicevic.

Srdan Bogosavljevic, direktor "Stratedzik marketinga", kaze da su domaci stanovnici pre vezani za bivsu nego za sadasnju Jugoslaviju. Unutar SFRJ ljudi su bili povezivani, kaze, kako genetski, sto se odnosi na mesovite brakove, tako i politicki, te je i bilo izjasnjavanja kao Jugoslovena.

- Jugoslovena, kao nacije sadasnje Jugoslavije, nema. Niko se vise tako ne izjasnjava. To je izmisljeno ime. Tek predstoji resavanje identiteta drzave, pre svega Srbije. To sto se politicari medusobno osuduju da su antijugoslovenski nastrojeni, samo je pitanje teritorije. Nema svrhe sukobljavati se oko toga, kad sve sto je ostalo od Jugoslavije jeste samo deo teritorije - kaze Bogosavljevic.

U ispitivanjima javnog mnjenja u odnosima Srbije i Crne Gore, Bogosavljevic kaze da su rezultati vrlo stabilni. U Srbiji stanovnistvo uglavnom nema stav i opredeljenje varira izmedu pet opcija - od prihvatanja dve nezavisne drzave do cak jace unitarne. Stav o referendumu je jos tragicniji, kaze Bogosavljevic, jer, iako je izmedu 60 i 70 odsto spremno na referendum, nema stava o tome sta ce biti ako se rezultati referenduma u dve republike sukobe.

- Ne radi se tu o statusu Crne Gore, nego o lojalnosti prema Srbiji. U Crnoj Gori polovina stanovnistva je za nezavisnost, a izmedu 20 i 30 odsto njih je za otcepljenje, iako i ovi prvi nisu svesni toga da njihovo opredeljenje povlaci otcepljenje. Ipak, tu je jasnija podela na ove dve opcije nego u Srbiji na pet. Situaciju komplikuje i to sto tri od cetiri familije "odozdo" imaju rodake "gore", ili su ovde studirali, ili uzeli srpsko drzavljanstvo, ne misleci da na taj nacin ostaju bez crnogorskog drzavljanstva - kaze Bogosavljevic.

A kad je u pitanju ime nove drzave, njeni stanovnici nisu posebno kreativno - izneta su samo dva predloga, i to: Jugoslavija ili Srbija i Crna Gora.

Mutna Marica

SFRJ, SRJ i svi prethodni oblici zajednicke drzave potezani su svaki put prema dnevnim ili dugorocnim potrebama. Najnoviji primer potrebe Jugoslavije odigrao se pre nekoliko dana. Vladan Batic, predsednik DHSS, prekjuce je pred novinarima napao svog nekadasnjeg predsednika stranke Vojislava Kostunicu. Dok je Batic bio clan DSS-a, bio je "prisutan na konferenciji za stampu kad je predsednik Kostunica izjavio - Svaka Jugoslavija u mutnu Maricu", rekao je Batic. I dodao je da se on, kao predsednik poslanickog kluba DOS-a u Saveznoj skupstini, tada zalagao za zajednicku drzavu. A "oni koji se bave moralisanjem, da li neko razbija zajednicku drzavu ili ne najcesce imaju problema sa sopstvenim moralom", rekao je. Dan ranije Batic je izjavio " da je krajnje vreme da Srbija postane samostalna drzava i da su svi referendumom odlucili da ne budu vise sa njom". Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS, ovu izjavu Vladana Batica protumacio je kao"najgrublje krsenje koalicionog sporazuma DOS, podsecajuci da je odluka o ocuvanju zajednicke drzave uneta u dokument, i to na predlog DSS i da je bila uslov pod kojim je Vojislav Kostunica pristao da bude nosilac izborne liste".

Vredi procitati i razmisliti o tome.
Walter
Samo zajedno smo jaci.

Svako ko procita ovaj clanak moze primetiti da se u ovom pisanju uglavnom moze primetiti kako se pojedini politicari prepucavaju medjusobno,ko je od tih politicara uzeo u usta rec, gradjani,interes svih,zajednistvo??
Svi samo zastupaju licne interese,to je ona najveca razlika izmedju SFRJ i onoga sto sada imamo.
Sve dok politicai nebudu poceli da shvataju velicinu lika druga Tita,njegovu borbu za zavnopravnost svih,ce ovako i biti,zato ce,dok se dvoje svadjaju koristiti treci.
Tako ce EU dirigovati nacin zivota u nasim republikama, umesto da budu zajedno, jake.
Walter.
Samo zajedno smo jaci.