Sie sind vermutlich noch nicht im Forum angemeldet - Klicken Sie hier um sich kostenlos anzumelden  
D I S K U S I O N I F O R U M SFRJ4ever Sve u vezi SFRJ pisite na ovom Forumu. Ako ste primetili sve republike imaju svoj diskusioni forum,tako mozete sve teme konkretno da piste u onom delu koji pripada uz odredjenu republiku.
Sie können sich hier anmelden
Dieses Thema hat 0 Antworten
und wurde 668 mal aufgerufen
 Politika
walter Offline



Beiträge: 139

23.12.2004 19:15
USTAV SFRJ antworten

USTAV SOCIJALISTICKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE

UVODNI DEO OSNOVNA NACELA

Narodi Jugoslavije, polazeci od prava svakog naroda na samoopredelenje, uklucujuci i pravo na otcepljenje, na osnovu svoje slobodno izrazene volje u zajednickoj borbi svih naroda i narodnosti u narodnooslobodilackom ratu i socialistickoj revoluciji, a u skladu sa svojim istoriskim teznjama, svesni da je dalje ucvrcivanje njihovog bratstva i jedinstva u zajednickom interesu, zajedno sa narodnostima sa kojima zive, ujedinili su se u saveznu republiku slobodnih i ravnopravnih naroda i narodnosti i stvorili socijalisticku federativnu zajednicu radnih ljudi - Socijalisticku Federativnu Republiku Jugoslaviju, u kojoj, u interesu svakog naroda i nardnosti posebno i svih njih zajedno, ostvaruju i obezbedjuju: Socijalisticke drustvene odnose zasnovane na samoupravljanju radnih ljudi i zastitu socijalistickog samoupravnog sistema;

Nacijonalnu slobodu i nezavisnost;bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti; jedinstvene interese radnicke klase i solidarnost radnika i svih radnih ljudi; mogucnosti i slobode za svestrani razvitak ljudske licnosti i za zblizavanje ljudi i naroda i narodnosti, u skladu sa njihovim interesima i teznjama na putu stvaranja sve bogatije kulture i civilizacije socijalistickog drustva; ujedinjavanje i uskladjivanje napora i razvijanju materialne osnove socijalistickog drustva i blagostanja ljudi.Sistem Drustveno-ekonomskih odnosa i jedinstvene osnove politickog sistema, kojima se obezbedjuju zajednicki interesi radnicke klase i svih radnih ljudi i ravnopravnost naroda i narodnosti;

Udruzivanje sopstvenih stremljenja s napresdnim teznjama covecanstva.Radni ljudi i narodi i narodnosti ostvaruju svoja suverena prava u socijalistickim republikama, i u socialistickim autono,nim pokrainama u skladu sa njihovim ustavnim pravima, a u socijalistickoj Federativnoj Republici Jugoslaviji-kad je to, u zajednickom interesu, ovim ustavom utvrdjeno.

Radni ljudi, narodi i narodnosti odlucuju u federaciji na nacelima sporazumevanja republika i autonomnih pokrajina, solidarnosti i uzajamnosti, ravnopravnog ucesca republika i autonomnih pokrajina u organima Federacije, u skladu sa ovim ustavom, kao i na nacelu odgovornosti republika i pokrajina za sopstveni razvoj i za razvoj socijalisticke zajednice kao celine.

Socijalisticko drustveno uredjenje Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije zasniva se vlasti radnicke klase i svih radnih ljudi i na odnsima medju ljudima kao i ravnopravnim proizvodjacima i stvaraocima, ciji rad sluzi iskljucivo zadovoljavanju licnih i zajednickih potreba. Osnovu ovih odnosa cini drustveno-ekonomski polozaj radnog coveka koji mu obezbedjuje da, radeci sredstvima u drustvenoj svojini i odlucujuci neposredno i ravnopravno s drugim radnim ljudima u udruzenom radu o svim poslovima drustvene reprodukcije u uslovima i odnosima medjusobne , odgovornosti i solidarnosti, ostvaruje svoj licni materijalni i moralni interes i pravo da se koristi rezultatima svog tekuceg i minulog rada i tekovinama opsteg matrijalnog i drustvenog napretka,da na toj osnovi sto potpunije zadovoljava svoje licne i drustvene potrebe i da razvija svoje radne i druge stvaralacke sposobnosti.U skladu sa tim, neprikosnovenu osnovu polozaja coveka cine:

drustvena svojina sredstava za proizvodnju koja iskljucuje povratak bilo kog sistema eksploatacije coveka i koja, i koja ukidanjem otudjenosti radnicke klase i radnih ljudi od sredstava za proizvodnju i drugih uslova rada , obezbedjuje samoupravljanje radnih ljudi u proizvodnji i raspodeli proizvoda rada i usmeravanje razvoja drustva na samoupravnim osnovama;

oslobadjanje rada kao prevazilazenje istoriski uslovljenih razvoja drustva na samoupravnim osnovama;

oslobadjanje rada kao prevaziazenje istoriski uslovljenih drustveno-ekonomskih nejednakosti izavisnosti ljudi u radu, koje se obezbedjuje ukidanjem suprotnosti izmedju rada i kapitala i svakog oblika najamnih odnosa, svestranim razvitkom proizvodnih snaga, podizanjem rada, smanjivanjem radnog vremena, zavijanjem i primenjivanjem nauke i tehnike, obezbedjivanjem sve viseg obrazovanja za sve i podizanjem kulture radnih ljudi;

pravo na samoupravljanje, na osnoavu koga svaki radni covek, ravnopravno sa drugim radnim ljudima, odlucuje o svom radu, uslovima i rezultatima rada, o sopstvenim i zajednickim interesima i o usmeravanju drustvenog razvitka, ostvaruje vlast i upravlja drugim drustvenim poslovima. Pravo radnog covek da uziva plodove svoga rada i materijalnog napredka drustvene zajednice prema nacelu:" Svako prema sposobnostima-svakom prema njegovom radu", uz obavezu da obezbedjuje razvitak materijalne osnove sopstvenog i drustvenog rada i da doprinosi zadovoljavanju drugih drustvenih potreba.

Ekonomska, socijalna i licna sigurnost coveka; solidarnosti i uzajamnost svakog prema svima i svih prema svakom, koje su zasnovane na svesti radnih ljudi da svoje trajne interese mogu ostvarivati samo na tim nacelima;

slobodna inicijativa u razvijanju proizvodnje i drugih drustvenih i licnih delatnosti u korist coveka i drustvene zajednice.Demokratski politicki odnosi, koji omogucuju coveku da ostvaruje svoje interese, pravo samoupravljanja i druga prava, da razvija licnost neposrednom aktivnoscu u drustvenomzivotu, a narocito u organima samoupravljanja, drustveno politickim organizacijama i drugim drustvenim i udruzenjima, koja sam stvara i preko kojih utice na razvijanje svesti i na prosirenje uslova za svoju aktivnost i za ostvarivanje svojih interesa i prava. Jedankost prava,duznost i odgovornosti ljudi, u skladu sa ustavnoscu i zakonitoscu. Drustveno-ekonomski i politicki sistem proizilazi i ovakvog polozaja covaka i sluzi njemu i njegovoj ulozi u drustvu.

Suprotan je drustveno-ekonomskom i politickom sistemu, utvrdjenom ovim ustavom, svaki oblik upravljanja proizvodnjom i drugim drustvenim delatnostima i svaki oblik raspodele koji izopacavaju drustvene odnose zasnovane na ovakvom polozaju coveka - u vidu birokratske samovolje, tehnokratske uzurpacije i privilegija zasnovanih na monopolu upravljanja sredstvima za proizvodnju, ili u vidu prisvajanja drustvenih sredstava na grupno-svojinskoj osnovi i drugih oblika privatizacije tih sredstava, ili u vidu privatno-sopstvenicke ili partikularisticke sebicnosti, kao i svaki drugi oblik ogranicavanja radnicke klase da ostvaruje svoju istorisku ulogu u drustveno-ekonomskim i politickim odnosima i organizuje vlast za sebe i za sve radne ljude.

Drustvena svojina, kao izraz socijalistickih drustveno-ekonomskih odnosa medju ljudima, osnova je slobodnog rada i vladajuceg polozaja radnicke klase u proizvodnji i u drustvenoj reprodukciji u celini, kao i osnova sopstenim radom stecene licne svojine koja sluzi zadovoljavanju potreba i interesa coveka. Sredstva za proizvodnju u drstvenoj svojini, kao zajednicka neotudjiva osnova drustvenog rada i drustvene reprodukcije, sluzi iskljucivo radu u cilju zadovoljavanja licnih i zajednickih potreba i interesa radnih ljudi i razvijanju materijalne osnove socijalistickog drustva i socijalistickih samoupravnih odnosa. Sredstvima za proizvodnju u drustvenoj svjini, ukljucujuci i sredstva za prosirenu reprodukciju, neposredno upravljaju udruzeni radnici koji rade tim sredstvima, u sopstvenom interesu i u interesu radnicke klase i socijalistickog drustva. U ostvarivanju ove drustvene funkcije udruzeni radnici odgovorni su jedni drugima i socijalistickoj zajednici kao celini. Drustvenom svojinom sredstava za proizvodnju i drugih sredstava rada obezbedjuje se svakom da se,pod jednakim uslovima, ukljuci u udruzeni rad drustvenim sredstvima i da, ostvarujuci pravo rada drustvenim sredstvima, na osnovu svog rada stice dohodak za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba.Polazeci od toga da niko nema prvo svojine na drustvena sredstva i proizvodnju, niko - nidrustveno - politicka zajednica, ni organizacijaudruzenog rada, ni grupa gradjana, ni pojedinac - nemoze ni po kom pravnosvojinskom osnovu prisvajati proizvod drustvenog rada, ni upravljati i raspolagati drustvenim sredstvima za proizvodnju i rad, niti samovoljno odredjivati uslove raspodele. Rad coveka je jedini odnos prisvajanja proizvoda drustvenog rada i upravljanja drustvenim sredstvima.O raspodeli dohotka na deo koji sluzei prosirivanju materijalne osnove drustvenog rada i na deo za zadovoljavanje licnih i zajednickih potreba radnih ljudi saglasno nacelu raspodele prema radu, odlucuju radni ljudi koji stvaraju taj dohodak, u skladu sa medjusobnom odgovornoscu i solidarnoscu i drustveno utvrdjenim osnovama za sticanje i rasdpodelu dohotka. Sredstva namenjena obnavljanju i prosirivanju materijalne osnove drustvenog rada zajednicka su osnova odrzavanja i razvoja drustva, tj. drustvene reprodukcije koju na osnovu samoupravljanja radni ljudi u svim oblicima udruzivanja rada i sredstava i u medjusobnoj saradnji organizacija udruzenog rada.

Ovo je prvi deo, nakon rasprave prelazimo na nastavak.
Zahvaljujemo se svima na ucescu u radu.

«« IZ NOB-e
 Sprung  
Samo zajedno smo jaci, nezaboravite to. Nasi narodi i njihova sudbina su vezani, dali mi to zeleli priznati ili ne,zato je u interesu svih nas, da se slazemo i medjusobno saradjujemo,na taj nacin cemo vratiti nase dostojanstvo na onaj nivo na kom zasluzuje biti. Secajte se prosloga i koracajte smelo ka boljoj buducnosti,zajedno. Walter.
Xobor Erstelle ein eigenes Forum mit Xobor