Sie sind vermutlich noch nicht im Forum angemeldet - Klicken Sie hier um sich kostenlos anzumelden  
D I S K U S I O N I F O R U M SFRJ4ever Sve u vezi SFRJ pisite na ovom Forumu. Ako ste primetili sve republike imaju svoj diskusioni forum,tako mozete sve teme konkretno da piste u onom delu koji pripada uz odredjenu republiku.
Sie können sich hier anmelden
Dieses Thema hat 8 Antworten
und wurde 691 mal aufgerufen
 Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija
JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 16:04
PROGLASI KOMUNISTA I SOCIJALISTA SR SRBIJE antworten

"SAOPŠTENJE PARTIJE RADA POVODOM 60.GODIŠNJICE OSLOBOĐENJA BEOGRADA"


"Šest decenija od oslobođenja Beograda od nemačkog fašizma ovaj grad i Srbija će obeležiti bez pobede nad sopstvenim fašizmom koji se povampirio devedesetih godina dvadesetog veka.

Taj datum će obeležiti preostali borci od kojih su mnogi davno izdali ideale svoje borbe i svrstali se uz miloševićev zločinački režim.

Prigodne govore će održati i nastavljači tog fašizma oličenog u predstavnicima SRS,ili predstavnici svetskog terorizma oličenog u predstavnicima DS.

Time će se na još jedan način nastaviti lažna slika stvorena o našoj daljnoj i bliskoj prošlosti.

Suštinski,razloga za proslavu nema dok se srpsko društvo ne oslobodi nacionalizma,koji je u toku fašističke okupacije bio najbliži saradnik okupatora,ali i savremenog fašizma oličenog u američkom imperijalizmu i njegovim eksponentima u Srbiji.

Partija rada će obeležiti 20. oktobar taj veliki datum u istorije Beograda i Srbije i nastaviti da čuva uspomenu na one koje su vodili oslobodilački rat i dali svoje živote za slobodu našeg naroda,ali i čitavog sveta."


"SLAVA PALIM BORCIMA NOV-a!"

"SLAVA PALIM HEROJIMA CRVENE ARMIJE!"

"SMRT FAŠIZMU-SLOBODA SRBIJI!"


PARTIJA RADA

P.P. 35 - 77

11120 BEOGRAD

E-MAIL:

prada@beotel.yu

WEB:

http://www.partijarada.org.yu


"BEOGRAD SU OSLOBODILI KOMUNISTI"


"Veliki jubilej,šezdesetogodišnjica oslobođenja Beograda od fašizma,obeležena je veoma skromno i gotovo formalno od strane buržoaskih struktura vlasti u našoj prestonici.

Kao što je poznato buržoaske strukture vlasti su ukinule 20.oktobar kao Dan Beograda i ovaj datum se sada obeležava samo kao Dan oslobođenja grada.

Građanske partije i buržoaski glasnogovornici na ovim prostorima su se podelili u dva tabora,kada je u pitanju ovaj značajan istorijski datum koji će uvek zlatnim slovima biti zapisan u analima slobodarskih težnji i oslobodilačke borbe naših naroda.

Prvi,oni najreakcionarniji ili ignorišu 20.oktobar ili otovreno propagiraju da je tog dana Beograd,ne oslobođen,već okupiran od strane komunista.

To je najobičnija laž i propaganda i svaki antifašistički i patriotski orijentisan Beograđanin zna da su tog dana partizanske jedinice i trupe Crvene Armije oslobodile grad od okupatora.

Ovakva nakaradna razmišljanja,uglavnom šire pristalice poražene četničke i monarhističke ideologije u Drugom svetskom ratu,koji na taj način pokušavaju da prikriju činjenicu da je takozvana "Jugoslovenska vojska u otadžbini" predvođena Dražom Mihajlovićem umesto da vodi oslobodilačku borbe protiv okupatora,sarađivala sa nacistima u borbi protiv partizanskog pokreta koji se bespoštedno borio protiv zavojevača.

Istu propagandu pokušavaju da sprovedu i pristalice ljotićevsko-nedićevskog rezonovanja,a svima nam je dobro poznato da se radi o strujama koje su bile otvoreno kvislinške i fašističke i koje su besramno služile interesima nacističkih okupatora i radile protiv interesa srpskog naroda čime su počinile neoprostivi čin izdaje.

Druga buržoaska struja podržava 20. oktobar kao dan oslobođenja od fašizma ali pokušava da prikrije najvažniju činjenicu,a to je da su Beograd oslobodili partizanski odredi i Crvena Armija i da je na čelu Narodnooslobodilačkog pokreta stajala slavna Komunistička partija Jugoslavije.

Zašto jedan deo buržoazije razmišlja na ovakav način,na koji je delimično razmišljala i vlast do 5.oktobra?

Pod brojem jedan,zbog toga što treba sakriti činjenicu da su oslobodilačku borbu kako u Srbiji, ako i u čitavoj okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji poveli partizani predvođeni komunistima.

Pokušava se prikriti istorijska činjenica da su jedini pravi patrioti,u toku Drugog svetskog rata,na ovim prostorima bili komunisti koji su se stavili na čelo oslobodilačkog pokreta i naroda koji nije želeo da se preda drskom i surovom nacističkom okupatoru.

Ovaj deo srpske buržoazije boli i činjenica da je u gotovo svim zemljama Evrope postojao,pored komunističkog,i buržoaski pokret otpora fašizmu, dok na našim prostorima to nije bio slučaj pošto su oslobodilačku borbu predvodili komunisti a oko njih su bili okupljeni svi iskreni i časni rodoljubi.

Sa druge strane predstavnici buržoaskog "pokreta otpora" su sarađivali sa okupatorom,čak sprovodili zajedničke akcije sa nacistima,fašistima i ostalim đubretom protiv partizana i pri tome su terorisali narod a neretko činili i stravične zločine.

Svojatanjem 20. oktobra i njegovim više nego formalnim obeležavanjem, ovaj deo srpske buržoazije pokušava da sakrije takođe ono što je opštepoznato,a to je da 20. oktobar nije bio samo oslobođenje Beograda već i socijalistička revolucija posle koje je započela izgradnja boljeg i pravednijeg socijalističkog društva u kome više nije bilo eksploatacije radničke klase koja se bespoštedno sprovodila u Kraljevini Jugoslaviji a sprovodi se i danas u Srbiji i Crnoj Gori,kao i u svim državama nastalim posle raspada SFRJ.

Srpska buržoazija,svesno ili nesvesno,sasvim svejedno,zaboravlja činjenicu da su u oslobođenju Beograda učestvovali pripadnici svih jugoslovenskih naroda i nacionalnih manjina,koji su se drugarski,rame uz rame,borili za bolju budućnost i ravnopravnu zajednicu jugoslovenskih naroda koja je i stvorena 1945.godine a koju su na žalost,iskreno verujemo samo privremeno,uništili zapadni imperijalisti i njihovi domaći pomagači.

Deo buržoazije koji obeležava 20. oktobar pokušava na taj način da stekne i političke poene kod boraca-veterana iz NOR i njihovih potomaka, ne bi li ih privukla na stranu kapitalističke ideologije.

Bilo kako bilo,iskreni antifašisti nikada neće zaboraviti istorijsku činjenicu da su Beograd i našu zemlju oslobodili partizani predvođeni komunistima uz nesebičnu bratsku pomoć Crvene Armije,vojske Prve zemlje socijalizma,slavnog Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika.

Nikada neće,svi iskreni antifašisti i rodoljubi,zaboraviti i to da je oslobobodilačka borba bila istovremeno i socijalistička revolucija koja je uspešno trijumfovala i nakon koje je izgrađeno pravednije drušvo i bolja budućnost.

Nikada ne smemo zaboraviti pale borce za oslobođenje Beograda i moramo slediti njihov herojski primer kako se treba boriti protiv okupatora i tiranije.

Razlog više je taj što se fašizam u raznim svojim oblicima povampirio i danas i pokušava da zatre sve što je progesivno i humano.

Međutim,fašizam je već jednom poražen,najviše zahvaljujući komunistima i SSSR,a porazićemo ga opet na isti način na koji su to uradili naši očevi i dedovi."


"SLAVA PALIM OSLOBODIOCIMA BEOGRADA!"

"VAŠ HEROJSKI ČIN NIKADA NEĆE BITI ZABORAVLJEN!"

SPARTAK


NAPOMENA:

SVATKO TKO IMA RODBINU ILI PRIJATELJE U SRBIJI I CRNOJ GORI,ALI I ŠIRE,NEKA OVO POSTA TJ.ŠALJE DALJE I ONI TAKO NASTAVE I NEKA SE PRINTA I KOPIRA,MAILA,ŠALJU PISMA...JER SAMO ISTINITIM INFORMIRANJEM MOŽEMO PROBITI KAPITALISTIČKO-NACIONALISTIČKU PROPAGANDU I UPOZNATI LJUDE SA ISTINOM,A INTERNET NAM JE,ZA SADA,JEDINI INFORMATOR!


http://members.tripod.com/nkpj/

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 16:16
#2 "INFORMATOR PARTIJE RADA-AVGUST 2004." antworten

"INFORMATOR PARTIJE RADA-AVGUST 2004."


"I."

"Zbog izuzetno teške ekonomske i socijalne situacije po prvi put počinje da se javlja zaista masovni otpor narodnih masa.

Taj otpor se ogleda u nešto radikalnijim oblicima borbe nego ranije.

Ohrabrujuć je primer blokade auto-puta od strane rudara.

Vlada je sa svoje strane odgovorila pooštravanjem propisa vezanih za štrajk.

Ovo je još jedna represivna mera kojom se onemogućava borba za je
no od osnovnih prava – pravo na rad.

Na takvo sužavanje prava radne mase će morati da odgovore na organizovaniji način nego do sada,jer pojedinačni protesti po preduzećima,a naročito u preduzećima sa malim brojem zaposlenih,lako se mogu ugušiti.

Nijedan od postojećih sindikata ne pokazuje želju da bude faktor koji će da poveže radnike i tako ih pretvori u značajnu društvenu silu.

Zbog toga,radne mase uzajamno povezivanje moraju da postignu ne samo bez pomoći kompromisera iz rukovodstva sindikata,već i u sukobu s njima.

Rudari iz Kostolca su pokazali kako se odnosi prema oportunistima iz sindikata – najurili su ih i formirali štrajkački odbor iz svojih redova.

To treba da bude primer svim radnicima u zemlji,a najviše radnicima iz preostalih velikih preduzeća koja su nekada bila u državnom ili društvenom vlasništvu,jer će započeto sistematsko uništavanje takvih preduzeća umnogostručiti broj nezaposlenih,kao i broj ljudi koji žive ispod granice siromaštva.

Radnim masama nije potreban strani kapital da bi poboljšale svoj položaj – moć za ostvarenje tog cilja je u njihovim rukama,u njihovim redovima.

Stvaranjem jake organizacije,radništvo će dobiti onu političku snagu u društvu koja odgovara njegovoj brojnosti, a samo jačanjem proleterske partije dobijaju radničke mase tu organizaciju koja će im omogućiti da postanu nepobedive.

"II."

Politička scena u Srbiji posle Miloševića pokazuje isto lice kao i u ostalim zemljama Istočne Evrope.

Na svakim izborima gubi ona stranka koja je do tada bila vladajuća.

Tako se dogodilo i na predsedničkim izborima – izgubila je vladajuća koalicija.

Kapitalizam sa blagostanjem,koji je obećavan narodu,nikada nije došao, jer takav kapitalizam ne postoji,i zbog toga se na vlasti smenjuju obični demagozi koji već više od deset godine pričaju iste priče o poštenim privatizacijama,pokretanju privrede,nacionalnim interesima ili himnama i zastavama.

Haotična situacija će se nastaviti,jer nijedna od postojećih buržoaskih partija nema snage da skoncentriše potpunu moć u svojim rukama.

Zbog toga počinju da se javljaju pokušaji predstavnika domaćeg krupnog kapitala da preuzmu vlast.

Za sada najozbiljniji primer takvog pokušaja predstavlja Bogoljub Karić, koji se,zahvaljujući ogromnoj finansijskoj moći,pojavljuje na političkoj sceni kao značajan faktor.

Predstavljajući se kao ona snaga koja zastupa »domaći« kapital,navodno suprotstavljen interesima transnacionalnog kapitala,on je ušao u sukob sa vladom.

Nijedan od ovih interesa,koji su zapravo istovetni,nije interes naroda,i zbog toga narod ne bi trebalo da se upliće u ovaj sukob,podržavajući jednu od dveju strana.

Umesto toga,tokom ovog sukoba treba jačati revolucionarnu partiju proletarijata."

"III."

Imperijalizam Sjedinjenih Američkih Država nastavlja sa svojom agresijom na svet,pripremajući se za novi rat.

Sledeće moguće mete su Sudan,Sirija ili Iran,a u toku su uobičajene mere političke i ekonomske agresije na Kubu.

Herojski otpor Iračana ove planove delimično usporava,a istovremeno daje primer svim narodima kako se pruža otpor imperijalizmu.

Kao što je nekada Če Gevara govorio za Vijetnam:
"Dva-tri Vijetnama i sa američkim imperijalizmom je svršeno",tako se isto danas može reći za Irak.

Ukoliko imperijalizam nastavi agresiju ne ugušivši otpor u Iraku,problemi za imperijaliste će se samo uvećavati.

Partija rada podržava sve forme antiimperijalističke borbe porobljenih naroda,uključujući i oružanu oslobodilačku borbu."

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 16:46
#3 "PREDIZBORNI LETAK NOVE KOMUNISTICKE PARTIJE JUGOSLAVIJE" antworten

"PREDIZBORNI LETAK NOVE KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE"

"DRUGARICE I DRUGOVI,GRAĐANI SRBIJE!"


"Četiri i po decenije živeli smo u socijalizmu koji je imao stotine mana i hiljade vrlina.

Sada smo ugurani u divlji kapitalizam koji ima hiljade mana i nijednu vrlinu.

Praksa je nepobitno pokazala da je za običnog čoveka,za ogromnu većinu stanovništva i najgori socijalizam bolji od najboljeg kapitalizma.

"SOCIJALIZAM JE BIO BOLJI!"

Socijalizam u našoj zemlji i Evropi bio je mlad društveni sistem.

Morao je da savlađuje teške posledice I i II svetskog rata,mnogobrojne nasleđene probleme i kapitalističku blokadu.

Morao je da izdvaja velika sredstva za odbranu.

Stoga,prirodno,nije bilo izobilja.

Ali je bilo para za sve što je neophodno svakom pojedincu i društvu.

Bilo je para za redovne plate,penzije,socijalna davanja,za vojsku, besplatno zdravstvo i školstvo,za komunalije,kulturu,nauku i sport...

Zakonom je bilo zagarantovano pravo na rad i svi su bili zaposleni.

Sada,ogromna većina stanovništva nema posla,nema para i neći ih biti sve dok je na vlasti vazalna buržoazija,ustoličena NATO bajonetama i dolarima,kojima se kupuju prodane duše.

Šta su za poslednje 4 godine donele vladavine DOS-a i koalicije DSS,G-17 i NS?

Prvo,izgubili smo državu.

Spregom vazalne vlasti i NATO država Jugoslavija je prestala da postoji.

Sistematski,podmuklo i izdajnički nastavlja se razdvajanje Srbije i Crne Gore.

(opet moje neslaganje,nije Crna Gora "pupčanom vrpcom" vezana sa Srbijom,da se ne može osamostaliti )

To je isto vrijedilo i za ostale republike

E sad,"drugi je par postola" što su sve republike pa čak i najstabilnija i najrazvijenija Slovenija,daleko više izgubile,nego što su dobile osamostaljivanjem

Drugo,kao rezultat NATO agresije okupiran je Kosmet iz koga je proterano stotine hiljada Srba.

Upravljači u Južnoj srpskoj pokrajini postali su albanski teroristi i secesionisti.

Na teritoriji Srbije stvara se druga albanska država na Balkanu.

Po instrukcijama Zapada,novi gospodari naše zemlje ucenili su preostali srpski živalj na Kosmetu i izbeglice da izađu na montirane izbore i time daju legitimitet okupaciji.

(moje skromno mišljenje prije su Srbi tlačili Albance,a sada ovi tlače njih(naravno,ne svi!)

Treće,izručenjem haškoj inkviziciji rukovodilaca otpora NATO agresiji,na čelu sa Slobodanom Miloševićem,vazalna vlast faktički je odobrila agresiju NATO.

Kao završni čin te izdaje,priprema se izručenje Hagu četvorice generala, koja su neposredno komandovala vojskom i policijom u vreme suprostavljanja agresiji.

Zakon o saradnji sa Hagom predstavlja ozakonjenu izdaju i jedan je od najsramnijih dokumenata u našoj istoriji."

(tu moram iskazati jako veliko razočaranje u NKPJ,ali i u korisnike ŽutiBrk i Vuk čitajući neke njihove postove na:

http://www.sfrj.ch

i mislim da su,po tom pitanju,u krivu i debelo izmanipulirani,koja iskazuje simpatije prema Miloševiću i Mladiću te ostalim zločincima,za razliku,od nekih drugih srpskih lijevo orijentiranih stranaka poput:

http://www.partijarada.org.yu

i

http://www.komunistisubotice.org.yu

-Blaško Gabrić iz Subotice,osnivač četvrte Jugoslavije u svom dvorištu i na svom posjedu

"NAJSIROMAŠNIJI U EVROPI!"

Četvrto,za nepune četiri godine vladavine DOS-a i tročlane koalicije(DSS, SPO, NS)život je izgubio daleko više ljudi nego u svim nesrećama tokom 45 godina socijalizma.

Peto,pod vlašću vazalne vlade naše zemlja je postala najsiromašnija država u Evropi.

Dug inostranstvu dostigao je blizu 16 milijardi dolara.

Svaka prosečna jugoslovenska porodica (od četiri člana) danas duguje oko 8,5 hiljada dolara.

Uvoz je pokriven sa svega 20 odsto,a spoljnotrgovinski deficit iznosi preko 6 milijardi dolara.

Strani kapital ne dolazi da donese već da odnese.

Šesto,preko 60 odsto industrijskih kapaciteta ne radi,delimično radi ili je zatvoreno.

Približno 40 hiljada firmi je u stečaju ili pred stečajem.

Sva velika (ili gotovo sva) preduzeća su prodata u bescenje(uz proviziju za mafiju)stranom kapitalu i novopečenim domaćim buržujima,a za to vreme nije izgrađen nijedan veći industrijski objekat.

Sve što imamo izgrađeno je u socijalizmu.

Mafija je pravila jedino kioske za šverc.

Ako se uračuna celokupno radno sposobno stanovništvo,broj nezaposlenih prelazi 2 miliona ljudi.

Vlasti Srbije i Crne Gore u nezaposlene ubrajaju samo one koji se vode na biroima rada.

Broj nezaposlenih se stalno povećava.

Prosečna dnevna zarada zaposlenih je znatno manja od 2 dolara,ako se uzme u obzir koliko članova svoje porodice jedan zaposleni izdržava.

Radnička klasa je obespravljena i pretvorene u najamne radnike stranih kapitalista i domaće mafije.

Uz podršku korumpiranih vođa sindikata donet je najreakcionarniji u Evropi Zakon o radu.

Sedmo,penzioneri su postali (bar ogromna većina)bespomoćni prosjaci.

Osmo,selo je izloženo strahovitim nametima i pljački i prepušteno samo sebi.

Deveto,po nalogu zapadnih centara sistematski se smanjuje i slabi naša vojska.

Ko ne hrani svoju vojsku - hraniće tuđu."

"NEMA "POŠTENE" PRIVATIZACIJE!"

"Deseto,privatizacija državne,društvene i zadružne svojine strani i novopečeni domaći kapitalisti oteli su našem narodu ono što su krvlju i znojem decenijama stvarali naši preci,naši očevi i majke i mi sami.

Nema "poštene" privatizacije niti je može biti.

Svaka privatizacija je legalizovana pljačka.

Naivno je verovati da je prelazak u privatne ruke,pogotovu u ruke stranaca,naših preduzeća i prirodnih bogatstava u interesu običnih građana ili jugoslovenske privrede u celini.

Nameće se pitanje:odakle para novopečenoj finansijskoj mafiji i oligarhiji da "kupuje"(tačnije otima)čitave fabrike,robne kuće,banke,rudnike, banje,hotele?...

Niko po zakonima ove zemlje nije mogao na pošten način da zaradi toliko para da bi bio u stanju da kupuje preduzeća koja često vrede i stotine miliona dolara.

NKPJ nema ništa protiv privatne svojine ukoliko čovek sam ili udružen sa nekim radi i ne eksploatiše druge.

Ali nikada takvim radom on ne može na pošten način da zaradi toliko da bi kupovao fabrike,banke i rudnike."

"NE U NATO I EU!"

"Jedanesto,NKPJ je izričito protiv ulaska naše zemlje u NATO i Partnerstvo za mir.

NATO je citadela svetskog terorizma i agresije.

On je organizator,podstrekač i učesnik gotovo svih masovnih krvoprolića, pritisaka i blokada u kojima je posle II svetskog rata stradalo preko 30 miliona i obogaljeno više od 100 miliona ljudi.

NATO - to su potoci krvi,razaranja i otimačine.

NATO je rat.

NATO je neprijatelj Jugoslavije i stoga se tužba naše zemlje protiv njega ne sme povući.

Evropska unija je nova tamnica naroda u kojoj bi mi bili sluge,konjušari i izmećari.

EU je pravljena po kriterijumu i u interesu krupnog zapadnoevropskog kapitala.

Na nedavnim izborima za Parlament EU glasalo je samo 27% stanovništva.

Od toga je 18% bilo protiv EU koja se čudovišnom propagandom mašinerijom i fabrikama laži nameće narodima Evrope.

NKPJ je kategorički protiv utapanja naše zemlje u EU.

NKPJ je jedina politička organizacija na prostorima bivše SFRJ koja kaže da:

"Nema socijalne pravde - bez socijalizma"

Političke partije i pojedinci koji obećavaju da bi njihovim izborom našom otadžbinom potekli med i mleko obmanjuju narod,prodajući im šarene laže.

Bez rešavanja fundamentalnih političkih,ekonomskih,odbrambenih, socijalnih i finansijskih problema,bez istinske nezavisnosti,ne može se uspešno rešiti nijedno važno opštedržavno niti lokalno pitanje u Beogradu i na celokupnoj teritoriji Srbije.

Preblemi privrede ne mogu se rešavati parcijalno,jer su njeni najvitalniji delovi već u tuđim rukama.

A bez prihoda od industrije i poljoprivrede nema sredstava za normalno i uspešno funkcionisanje države i lokalne samouprave.

Samo orijentacija na istinski socijalizam može izvući našu zemlju iz kolapsa u koji ga je uvukla vazalna vlast.

Sadašnja kontrarevolucija je prolazno,retrogradno i sramno poglavlje u istoriji civilizacije.

Socijalizam je zakonomerna etapa u razvoju ljudskog društva i stoga je neuništiv

Danas socijalističke zemlje imaju daleko najbrži ekonomski rast u svetu.

A pod zastavom socijalizma i dalje maršira oko 1,5 milijardi ljudi.

Dok god u svetu i kod nas postoje u masovnim razmerama socijalni i obespravljeni,siti i gladni,siromašni i bogati postojaće i težnja za socijalnom pravdom

A socijalne pravde nema bez socijalizma.

Niti ima istinskog socijalizma bez komunista."

"NKPJ JE ČLAN SVETSKOG KOMUNISTIČKOG POKRETA!"

"Budućnost pripada socijalizmu!

Jedino u njemu ogromna većina ljudi može celovito i istinski da ostvaruje svoje političke,ekonomske,socijalne,radne,slobodarske i druge interese.

Naša je snaga u svakom našem radnom čoveku i patrioti,a ne u lopovima."

"DVADESET I PRVI VEK BIĆE VEK TRIJUMFA SOCIJALIZMA"

"SOCIJALIZAM JE BIO I OSTAO BOLJI"


NOVA KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

BEOGRAD,NEMANJINA 34/III

WEB:

http://members.tripod.com/nkpj/

TEL/FAKS:

O11-2642-985

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 17:08
#4 "HRISOVULJA" antworten

"HRISOVULJA"


"Kada,gde,kako?

Da li vreme teče unapred?

Ne,kao da postaje sve drugačije.

Prostor i vreme,te kategorije egzistencijalnosti kao da pokazuju mutantni karakter svojih bazičnih osobina.

Ljudsko društvo kao i prirodu determinišu od vajkada pomenute egzistencijalnosti.

Temporalnost upravo daje dinamiku razvoju društva.

Istorijske činjenice nedvosmisleno ukazuju kako jedna društvena forma, jedan oblik društveveno-ekonomskog sistema smenjuje drugi.

Upravo u takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja čoveka kao socijalnog bića.

Svakako ova dijalektička zakonitost je zdravog karaktera samo kada biva determinisana progresijom kao suštinskom odrednicom.

Progresija se konkretno ispoljava u smislu da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i razvijeniji društveni i ekonomski poredak.

Srbija i srpsko društvo ovde i sada,zapravo već duže vreme pokazuju veći broj snažnih i opasnih znakova maligne bolesti koji se manifestuju kroz najretrogradnije fenomene.

Dominantan fenomen takve vrste je svakako NACIONALIZAM i KLERONACIONALIZAM sa često izraženim elementima FAŠIZMA.

Crkva je na javnoj društvenoj sceni.

Sveštenici,od predstavnika najuže crkvene hijerarhije,pa do paroha u kakvom selu učestvuju u svim bitnijim zbivanjima.

Oni određuju kada će narod postiti,kada ne.

Određuju i da li se u vreme posta sme održavati neka javna manifestacija i kakvog karaktera sme biti.

Apsolutno svaka državna svečanost upriličena povodom značajnih kulturno-istorijskih događaja je mesto na kome je uvek i nezaobilazno prisutna, uz državnu i crkvena elita.

Znači bez dvoumljenja CRKVENO-DRŽAVNI SAVEZ.

Srbijo,dobrodošla u 14-ti vek!!

Žal za Srbijom "svetorodne loze Nemanjića".

Znači najbitnije je za čoveka da je Srbin i Pravoslavac.

No,ovo je samo manifestna pojava dugogodišnje teze lansirane u klerikalnim i njima bliskim laičkim krugovima.

Pomenuta teza eksponira mitski stav o Srbima kao starom i jednom od najstarijih naroda na svetu,sa metafizičkom nebeskom dimenzijom, dimenzijom neuništivosti i večnosti,za ugled svima drugima,svagda i uvek.

No gore pomenuti stav dobija kod svojih pristalica veliku specifičnu težinu,jer je izgrađen na ideji drmatičnosti trenutka opstanka Srbije i srpstva.

Ova dramatičnost eksponira ideju da protiv svekolikog srpskog naciona i vere pravoslavne postoji svetska zavera.

Cilj ove zavere je uništenje pomenute vere i nacije,a kao nosioci ovog podhvata imenovani su JEVREJI,tj judeo-bankari.

Ova teorija ima i svoju dogmatsko-metafizičku stranu,jer svoje ideje obavija tumačenjem određenih apokaliptičnih hrišćansko-dogmatskih spisa u koje ne bi smeo posumnjati ni jedan ortodoksni vernik.

Iznesene činjenice nedvosmisleno ukazuju na pomenutu spregu između nacionalizma i kleronacionalizma koji produkuje teorije zavere i antisemitizam,tj.FAŠIZAM.

Nosioci ovih ideja su personalizovani u likovima davno poraženih retrogradnih snaga koje se sada ekspanzivno afirmišu.

Najekstremnija ličnost po subjektivnoj proceni iz te plejade je izvesni RATIBOR-RAJKO ĐURĐEVIĆ bivši nedićevsko-četnički omladinac i ideolog koji putem svoje izdavačke kuće "IHTUS"-"HRIŠĆANSKA KNJIGA",zapravo literature koju plasira,opasno i snažno truje svest naročito mladih generacija na duži rok.

Ovi podaci su precizno navedeni,primarno i da bi se empirijski mogli proveriti.

Pitanje svih pitanja na temelju iznesenog je:

"KAKAV JE STAV DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA PREMA OVAKVIM I SLIČNIM "LITERARNIM" FENOMENIMA?"

Država se po ovakvim pitanjima uglavnom ne oglašava.

Ona je "tolerantna" i "demokratska".

Izraziti i ovakve stavove,izvesno je,da je po shvatanju današnjih vlastodržaca "in", jer se i na takav način najbolje distancira od "antisrpskog komunizma,koji je Srbiju razarao 50 godina".

No,svako ko iole može i ume elementarno logički da razmišlja odmah će zapaziti ne samo ordinarnu laž i izmišljotinu "demokrata",već će u svemu tome prepoznati jednu zamaskiranu pozadinu,čije razotkrivanje pokazuje istinsku suštinu stvari.

Naime,država je kao u srednjevekovnoj Srbiji Nemanjića,crkvi,svom najbližem klasnom savezniku,podarila "tapijom" narod.

"HRISOVULJA" je zapravo naziv darovne povelje kojom je vladar feudalne Srbije darivao crkvu zemljišnim posedima,sa svim selima i stanovnicima koji su u njima živeli.

Ovi seljani su bili obavezni da argatuju za svog gospodara.

Današnja država čini suštinski istovetan potez.

Crkvi je "duhovnom tapijom",na duhovnu obradu - eksloataciju podarila narod,dok ga ona eksploatiše radno, i na veliki broj drugih, najbeskrupuloznijih načina.

Većina građana živi u ekonomskom siromaštvu.

Državnu,zapravo društvenu imovinu koju su svi zaposleni stvarali 50 godina država rasprodaje za mizernu novčanu nadoknadu domaćim i belosvetskim kapitalistima čiji je kapital često veoma sumnjivog porekla.

Potom ti kapitalisti,ili otpuštaju radnike kao radni,tj. tehnološki višak,ili ih zadržavaju na radnom mestu maksimalno eksploatišući njihovu radnu snagu i isplaćuju im najčešće minimalne zarade.

Kada je pak na bolovanju radniku se uglavnom zarada uopšte i ne isplaćuje.

Sa druge strane da i ne govorimo o tzv. radu "na crno",gde radnici ne ostvaruju ni elementarna prava na socijalno i zdravstveno osiguranje.

Pri razmatranju ovih tema,realnog života neophodno je pomenuti i penzionere koji su odradivši pošteno svoj radni vek,većinom na rubu egzistencije,jer primaju minimalne penzije sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci.

I tako redom,i tako dalje.

Stvarnost života u "demokratiji" je vrlo,vrlo turobna i teška za većinu ljudi sa "perspektivom sjajne budućnosti u Evro-Atlantskim integracijama".

No,do ostvarenja ovog cilja narod ima pominjanu nacionalnu ideologiju i mitologiju koju održava i podgreva jedna od najstarijih i najznalačkijih ustanova za ovakav vid posla - srpska crkva.

Tako su srpska država i crkva na istom zadatku opijanja naroda da životna realnost ne bi delovala u svom punom sadržinsko-kvantitativnom smislu.

Na kraju treba postaviti pitanje koliko će trajati i kada će prestati da deluje ovaj efekat darovne povelje?

Kada se svi "blagodatni" plodovi tranzicije-neokolonizacije,tj. uvođenja liberalnog kapitalizma budu manifestovali još snažnije i potpunije, neminovno većina ljudi će početi da posmatra i sagledava stvarnost otvorenih očiju.

Ove okolnosti mogu snažno uzdrmati,a verujem možda i potpuno,u izvesnoj konstelaciji i eliminisati aktuelni državno-crkveni savez.

Tada će se i sva nacionalna,tj.nacionalistička ideologija i mitologija pokazati u svom pravom, suštinskom smislu kao mehur od sapunice,koji je za sobom,na žalost ostavio najstrašnije posledice:mržnju,ratove,smrt - požar i pepeo.

Kao što sam na izvestan način maločas naznačila prava realnost ekonomskih i socijalnih odnosa postaće dominantan predmet interesovanja ljudi.

No,sam osnov,karakter i produkti ovih odnosa neminovno će inplicirati artikulaciju potrebe da se mnoge vrednosti prevrednuju,da se REAFIRMIŠU I PONOVO OPREDMETE OSNOVNI POSTULATI SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA,a što je de facto poziv na AKCIJU PROGRESIVNIM I AVANGARDNIM SNAGAMA DA OTPOČNU I IZVRŠE TEMELJITU I POTPUNU IZMENU STVARNIH USLOVA ŽIVOTA."


SANJA ĐORĐEVIĆ

P.S.

Ovo vrijedi i za Hrvatsku i za ostale KAPITALISTIČKE ex republike

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 17:20
#5 "NAGRADA ZA IZDAJU-SAOPSTENJE NKPJ" antworten

"NAGRADA ZA IZDAJU"

"SAOPŠTENJE NKPJ POVODOM USVAJANJA ZAKONA U SKUPŠTINI SRBIJE O IZJEDNAČAVANJU PRAVA ČETNIKA I PARTIZANA u II. SVETKOM RATU"


"Usvajanje zakona u Skupštini Srbije o izjednačavanju prava četnika i partizana u II.svetskom ratu je apsurdan,antiistorijski i sraman čin kojim se odobrava,izdaja dražićevaca.

Postoje stotine neoborivih dokaza iz jugoslovenskih,sovjetskih,američkih, britanskih i nemačkih izvora o saradnji četnika sa hitlerovskim i italijanskim okupatorom,sa kvislinškim bandama Nedića i Ljotića.

Postoje na hiljade potvrđenih dokaza o stravičnim i grozomornim masovnim i pojedinačnim zločinima četnika protiv golorukog naroda, patriota,partizana i njihovih simpatizera.

Sačuvani su dokumenti o sastancima,sporazumima i zajedničkim akcijama protiv partizana,o pomoći u oružju,municiji,odeći,obući i hrani,o finansiranju četničkog pokreta od strane Nemaca, talijana,nedićevaca i ljotićevaca.

Još po sporazumu iz avgusta 1941.godine,Nemci kompletno snabdevaju i plaćaju 72 četnička oficira i 7.963 redova četničkog vojvode Koste Pećanca i 3 hiljade pripadnika formacije pod direktnom komandom Draže Mihailovića.

Predstavnici D.Mihailovića i komandanti njegovih korpusa,štabova i drugih jedinica:Predrag Raković,Nikola Kalabić,Pavle Đurišić,Bajo Stanišić,Blažo Đukanović,Dragoslav Račić,Neško Nedić,Momčilo Đujić,Gojko Borota, Lukačević,Raković,Ocokoljić,Jevđević i na desetine drugih pregovaraju, postižu i potpisuju sporazume sa okupatorom u selu Divcu,Čačku,Požegi, Toplici,istočnoj Srbiji,Dalmaciji,Topoli,Sarajevu,Podgorici,Lici i u drugim mestima i krajevima o međusobnom nenapadanju,o pomoći četnicima, i o zajedničkoj borbi protiv partizana.

U okupiranoj zoni u Dalmaciji četnici formiraju antikomunističku policiju, čiji su instruktori italijanski oficiri.

Za saradnju sa Vermahtom u borbi protiv NOB-a Hitler odlikuje Gvozdenim krstom četničkog vojvodu Pavla Đurišića.

Četnička kama i najsvirepiji zločini,posebno "crnih trojki",protiv antifašista usmrtile su na desetine hiljada patriota.

Mnogi zarobljeni partizani isporučivani su Nedićevim kvislinzima ili direktno okupatoru.

Britanska vlada zatražila je u januaru 1943.godine od jugoslovenske izbegličke vlade u Londonu da četnici D.Mihailovića prekinu saradnju sa okupatorom i obustave borbu protiv NOB-a i POJ-a.

Ali četnici su do kraja rata kolaborirali sa fašistima i kvislinzima.

U Topoli su se 11.avgusta 1944.godine sastali četnički prvaci major Dragoslav Račić i kapetani Neško Nedić i Nikola Kalabić sa predstavnikom nemačke komande za Jugoistok Princom fon Vredeom,uz posredništvo Milana Nedića.

Dogovorili su se o detaljima zajedničke borbe protiv Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.

Dvanaestog septembra 1944.godine kralj Petar II. preko Radio Londona pozvao je četnike da "pristupe Narodnooslobodilačkoj borbi pod maršalom Titom".

Pod pritiskom saveznika, koji su raspolagali mnogobrojnim dokazima o saradnji četnika sa okupatorom,Kralj Petar II. u toj poruci kaže:
"Svi oni koji se oslanjaju na neprijatelja protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti,i koji se ne bi odazvali ovom pozivu,neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga ni pred narodom ni pred istorijom."

Petar II. dalje odlučno osuđuje "pokušaje da se opravda saradnja sa neprijateljem i izazove razdor unutar naroda u najtežim časovima njegove istorije."

Tu i tamo bilo je pojedinaca i pojedinih manjih četničkih formacija koji su se na sopstvenu inicijativu suprostavljali okupatoru i kvislinzima,ali takvi postupci su bili u suprotnosti sa politikom i kolaboracijom rukovodstva četničkog pokreta na čelu sa Dražom Mihailovićem.

Ni na jednoj konferenciji savezničkih zemalja - SSSR,SAD,Engleska - održanim u Teheranu,Moskvi,na Jalti,četnici se ne pominju kao antifašistička snaga.

Istovremeno,na svim savezničkim konferencijama donošene su odluke o saradnji i pružanju pomoći Narodnooslobodilačkoj borbi,kao jedinoj antifašističkoj snazi u Jugoslaviji.

Istorija će strpati u sramnu grobnicu prošlosti odluku Skupštine Srbije kojom se izdaja pretvara u antifašizam i nagrađuje."


SEKRETARIJAT NKPJ

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 17:38
#6 "KOMUNISTICKO-RADNICKA KOALICIJA-KORAK" antworten

"IZBORI ZA SKUPŠTINU SRBIJE,28.DECEMBAR 2003."

"KOMUNISTIČKO-RADNIČKA KOALICIJA"

"KORAK"


"Poštovani birači,

Vi,koji živite od svog rada,Vi,koji niste uspeli da za male pare kupite neku fabriku ili bar vilu na Dedinju.

Vi,koji nemate svoju privatnu televiziju ni šećeranu.

Vi,koji ste i pored rada ili želje za radom na ivici gladi,bez perspektive,OPLJAČKANI,PONIŽENI I PREVARENI.

Vreme je da shvatite da je sve to toliko upropašteno da brzog oporavka nema i da je prvi KORAKda shvatite kako ste prevareni.

Ne dopustite da Vas ponovo iskoriste.

Pre tri godine se Miloševićeve "pobede" više nisu mogle trpeti i "začepili ste nos i glasali za DOS".

Posle su Vas zajahali i tvrdili da ste izabrali:Čanka,Kasu,Čedu,Natašu i slične,i putem izbora,ukazali im poverenje da (pro)daju sve,i ugošćavaju Solanu i razne del Ponteove.

Nije istina da je bolji život nemoguć.

Pa,mi smo to već imali:i dobru platu,i siguran posao,i besplatno školovanje,i besplatno zdravstvo.

I tu su Vas prevarili - da se to ne može ponoviti,jer je sve to od "zaduživanja".

Lažu.

To je od našeg rada i Zakona,koji su sprečavali da se plodovi toga iznose.

Ukupan dug u velikoj Jugoslaviji,bio je oko 20 milijardi dolara,znači $800 po glavi stanovnika.

To je u to vreme bila dvomesečna plata.

Zar smo od dvomesečne plate decenijama odlično živeli?

A danas je dug 12 milijardi dolara na 10 miliona stanovnika.

Svi znate kako danas živimo.

Nije istina da se mora biti baš ovako ponižen,jer sve drugo vodi u novi rat,pa Engleska ne ratuje sa Amerikom

A,videli ste,kako su stotine hiljada ljudi u Londonu dočekale Buša,kao zločinca i ubicu.

Nije istina da se sve mora rasprodati(češće pokloniti)i sve otpustiti,jer eto,takva je tranzicija.

Slovenci su zadržali stari,socijalistički Zakon o radu i ograničili strance.

Bolje žive,bliže su Evropi.

Što je samo dokaz kako se Slovenci prema svojima ponašaju ,za razliku od licemjernih i nesolidarnih i kretenoidnih Hrvata da i ne govorim

NIJE ISTINA DA JE NAŠ JEDINI CILJ ULAZAK U EVROPU.

Obratite pažnju da Vam niko ne obećava bolji život,već samo ulazak u Evropu za desetak godina.

Oni Vam lukavo ostavljaju da sami zaključite kako ćete tada dostići standard Nemačke(zapadne,u istočnoj ni sada ne cvetaju ruže).

Za deset godina to će biti jedna Evropa na papiru,dve u realnosti.

Već sada su oba američka kontinenta ujedinjena u nekakvu trgovinsku i carinsku organizaciju,ali jedno su SAD i Kanada,a drugo Meksiko,Gvatemala i sl.

Za nas su,ako ovako nastavimo u toj budućoj dvodomnoj Evropi, rezervisane prljave industrije,(naš ugalj,nama čađ - njima struja,nama prljava cementara - oni se jeftino izgrađuju);skladišta nuklearnog otpada; davanje krvi i bubrega za presađivanje;i turizam sa prostitucijom muškom i ženskom,kao i Haiti,odakle je potekla SIDA.

Nije istina da nema ALTERNATIVE.

Oni su se lažno podelili da Vam daju privid bogatog izbora(čak i Otpor izmislili da izgleda da ima i nešto novo).

Svi oni imaju nameru da nastave isto - da nas lažu,prodaju,seju iluzije, plaše....

ISTINA JE DA VI ZASLUŽUJETE ŽIVOT DOSTOJAN ČOVEKA,BAR ONOG KVALITETA KAKAV STE ŽIVELI DO 1980.GODINE.

Našu listu za poslanike predstavljaju:

1.dr.MILAN TUBA,prof.Univerziteta
2.MIRA NIKOLIĆ,inžinjer
3.dr.DRAGOMIR DRAŠKOVIĆ,prof.Univerziteta
4.MIKLOŠ NAĐ-OLAJOŠ,radnik
5.MILOŠ-BATO MILATOVIĆ,novinar
6.BRANKO LOZO,radnik
7.ZORAN AĆIĆ,dipl.inžinjer
8.VESNA KAĆANSKI,novinar
9.dr.GREGORIJE TRBOJEVIĆ,profesor Univerziteta
10.STEVAN MIRKOVIĆ,general
11.MIRA JERKOV,nastavnik
12.mr.MILUTIN VUKOJE,penzioner
13.mr.SREĆKO ROMČEVIĆ,asistent na fakultetu

AKO VAM DO SADA NIJE BILO DOBRO,A SIGURNO NIJE,NEMA RAZLOGA DA PONOVO GLASATE ZA ISTE.

Ukoliko MISLITE da je RAZUMNO prekinuti agoniju u kojoj smo,zahvaljujući svakodnevnim prevarama,lažima,aferama,korupciji,...

PODRŽITE NAŠU KANDIDATURU.

"KORAK" JE PRAVI IZBOR - OSTALI SU SVI ISTI!"


IZBORNI ŠTAB KOALICIJE "KORAK"

UL.OTONA ŽUPANČIĆA 29

NOVI BEOGRAD

TEL:011/319-24-80

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 18:20
#7 "SKJ U SRBIJI-OPSTATI ILI OTICI U ISTORIJU?" antworten

"SKJ U SRBIJI-OPSTATI ILI OTIĆI U ISTORIJU?"


"Odgovoriti na pitanje postavljeno u naslovu nemoguće je bez,makar letimičnog,pogleda na front između svetskog kapitalizma i komunizma.

Iako to više nije neprekidan front "od Čukotskog poluostrva do Istre" sa monolitnom pozadinom,ipak je front dve najveće i najuticajnije ideologije u svetu.

One bitno utiču na sadašnjost i budućnost stanovnika naše planete,a možda i drugih planeta u svemiru.

Isprekidanost tog fronta,globalnog i u svakoj zemlji posebno,čini ozbiljne teškoće svakom komunisti i KP u teoretskoj i praktičnoj orijentaciji.

Kapitalizam,hvaljen kao "kraj istorije" nije još ni ušao u istoriju većine zemalja u svetu(iako postoji već preko 200 godina!).

A neće ni ući!

Zašto?

Da bi se održalo,ekonomski zaista bogato i sa razvijenim prirodnim naukama,evroatlantsko društvo (naziv proizvoljan!),dakle,desetak velikih i ekonomski razvijenih država,sav ostali svet (blizu dve stotine zemalja) mora ostati u sadašnjem feudalnom,kolonijalnom statusu.

Ekonomski razvijene države mogu funkcionisati samo ako postoje i nerazvijene!

U nerazvijen svet evroatlantske sile pokušavaju danas da smeste i nekadašnje komunističke države Evrope.

Njihovo bogatstvo nije rezultat nekih izuzetnih intelektualnih ili naučnih sposobnosti tog društva,već nasilnog otimanja i prisvajanja većeg dela prirodnog i stvorenog bogatstva svih ostalih država u svetu.

Dakle,u suštini mi i ne znamo šta je autohtoni kapitalizam i kako bi on izgledao da evropske zemlje nisu,počev od kraja XV veka,izvršile planetarnu pljačku prirodnog i do tog vremena stvorenog bogatstva.

A Sjedinjene Države,danas najmoćnija država na svetu,utemeljila se na restauraciji robovskog sistema i radu robova,koje su okovane lancima kao robu počeli da uvoze u zemlju 1619. i fizičkom likvidacijom starosedelaca Amerike – Indijanaca!

Autohtoni kapitalizam bi pre ličio na sistem u današnjem Brazilu,Argentini ili Srbiji,a to svakako ne može biti "kraj istorije"!

Do njega će doći kada opljačkane i opustošene zemlje Azije,Afrike,Južne Amerike,Balkana počnu da traže i vraćaju u svoj posed oteto.

A počele su!

Održavanje "status quo" u svetu Zapad (uobičajen naziv za ekonomski razvijene evroatlantske države)vrši širokim spektrom prinude i nasilja, počev od bezazlenih i naizgled civilizacijskih postupaka (humanitarne organizacije i humanitarna pomoć)do najsurovijih vojnih akcija i ratova protiv neposlušnih zemalja(Palestina,u novije vreme Srbija,Avganistan, Irak).

Prema svakoj zemlji ili grupi zemalja primenjuju se dobro prostudirana i specifična taktika što,do sada,daje vidljive rezultate.

I SSSR je,u svoje vreme,nastojao da se komunizam proširi na celu planetu,pa je u tome primenjivao i silu.

No,dok se sovjetske vojne intervencije mogu izbrojati na prste jedne ruke,Sjedinjene Države su u pogledu njihovog broja nedostižne.

One su to započele još dok nije utihnula grmljavina topova iz II svetskog rata (septembra 1945 u Koreji) i do danas u bilansu imaju preko 100 lokalnih ratova(bolje bi bilo da ih je i SSSR imao toliko!).

Komunizam,tvrde ideolozi kapitalizma (Kolakovski i drugi),se nije dokazao u naučnom smislu i praksi.

Pad SSSR je njegov definitivni kraj.

To je relativno.

Tačno je da ni u jednoj zemlji nije razvijen kao celovit društveni sistem.

Ali,ne zbog toga,što je njegova naučna osnova neutemeljena već, jednostavno,u tako kratkom istorijskom periodu(od 1917.)to se nije moglo učiniti,što je slučaj i sa kapitalizmom.

I tako nerazvijen,kao sistem,komunizam je sto puta bolji za većinu ljudi od razvijenog kapitalizma.

To potvrđuje,skoro jednoglasno,većina ljudi u nekadašnjim komunističkim državama,okrivljujući tadašnja rukovodstva SSSR,SFRJ itd.zbog njihovog ukidanja i restauracije kapitalizma(sociološka istraživanja u Ruskoj federaciji i SRJ 1999 – 2001.

Komentare o ovim istraživanjima objavili su beogradski listovi "Danas", "Glas javnosti" i "Politika.")

Kada je,kod nas recimo,prošla prva euforija posle odvajanja republika i proglašenja posebnih država(dakle,ne stvaranja samostalnih i nezavisnih država jer su one to već bile u SFRJ!),pomenuta većina ljudi postepeno shvata,pod uticajem sve težih socijalnih, ekonomskih i političkih prilika,i sopstvenu odgovornost što je dozvolila da ih kapitalisti "prevezu žedne preko vode" i da su "od gotovog" u komunizmu "napravili veresiju" u kapitalizmu.

To je bilo najveće i najmasovnije manipulisanje ljudima u istoriji čovečanstva!

Počelo je,za sada tiho,vraćanje komunizmu.

Jedan od najupečatljivijih znakova povratka komunizma u istočnoj Evropi je jačanje ugleda i uticaja Komunističke partije Češke i Moravske.

Na izborima 2002. KPČM osvojila je 41 poslanički mandat i treća je po snazi parlamentarna stranka(kao KPJ 1920. u Kraljevini Jugoslaviji).

Najnovija ispitivanja javnog mnjenja stavljaju je na drugo mesto sa 23,4 odsto glasova(iza građanskih demokrata sa 35 odsto,a ispred vladajućih socijaldemokrata sa 16,6 odsto glasova).

Inače,KPČM se nije distancirala od prošlosti,napominjući da je u nekim periodima njene vladavine "došlo do brojnih zabluda i grešaka što nije bilo u redu".

Suprotan efekat imalo je udaljavanje i distanciranje KPRF od KPSS i njenih epohalnih uspeha koji su carsku Rusiju,zaostalu i neuglednu, učinili zemljom kosmičkog značaja(od blizu 50 odsto dobijenih glasova na prvim višestranačkim izborima,KPRF je pala na 12 odsto glasova u 2003).

To je rezultat socijaldemokratske politike Zjuganova.

Još tragičniju sudbinu doživeće SKJ.

On se,prvo,pocepao po nacionalnom ključu.

Onda su se republički SK strmoglavili u građanske i socijaldemokratske vode i,praktično,nestali sa političke scene kao deo radničke klase i radničkog pokreta.

Tu sudbinu doživeće i SK Crne Gore,koji je pod tim slavnim imenom,sa srpom i čekićem,pobedio ubedljivo na izborima 1990.

Jasno je,s toga,da put obnove i jačanja KP na prostorima nekadašnje Jugoslavije vodi preko uspostavljanja prekinutog kontinuiteta sa uspesima i rezultatima SKJ ali i izvršenja svestrane i temeljite analize sopstvenih zabluda,slabosti i grešaka.

Ovo tim pre što su te greške i slabosti,u usporedbi sa uspesima,manje značajni.

KPJ(SKJ) je po učinku u progresu i modernizaciji jugoslovenskih zemalja najuspešnija partija u njihovoj istoriji.

Samo budale se mogu odricati te slave a mlakonje bojati da priznaju greške i zablude!

Komunizam je rezultatima postignutim u progresu i modernizaciji zemalja, u kojima je bio vladajuća ideologija ozbiljno doveo u pitanje stvoreni imidž kapitalističkog društva kao sposobnog i produktivnog,maltene idealnog.

To je postignuto omogućavanjem milionima ljudi da razviju svoju inicijativu i stvaralaštvo u radu i da rade u svom interesu.

Ne mogu se,naravno,negirati ni rezultati kapitalizma u tom pogledu.

Ali,za to mu je trebalo mnogo više vremena a bilo je,i jeste,u korist manjine društva,bogate manjine.

Recimo, dok je kapitalističkom društvu trebalo preko dve stotine godina da pošalje prvog čoveka u svemir,komunističko društvo je to uspelo za manje od 50 godina(Jurij Gagarin, 12.IV.1961).

I Kina je to učinila ove godine tako da u svemiru imamo dve komunističke i jednu kapitalističku državu!

I drugo,rezultati kapitalizma baziraju se na pljački i iskorišćavanju bogatstva i radne snage kolonija(danas nerazvijene zemlje),a komunističke zemlje su to postigle sopstvenim snagama, pomažući nesebično i nerazvijene zemlje.

U tome je prednjačio SSSR,a zatim i SFRJ.

Kontrarevolucija (1989) nije pobedila u SSSR i IEZ zbog svoje snage i podrške iz inostranstva(iako je jedna od grešaka komunističkih partija bila i potcenjivanje opasnosti od kontrarevolucije jer su smatrale da je glavna bitka za stvaranje komunističkog društva dobijena)već zbog slabosti i grešaka rukovodstava KP i država.

Oni koji su bili najzaslužniji za stvaranje i napredak komunističkih država, najodgovorniji su i za njihovo rasturanje(ali to nije razlog da se zaborave dobre stvari koje su učinili.

Oni su,u svom najkreativnijem dobu,bili sjajni stvaraoci i ostavili iza sebe dela neprolazne vrednosti).

Zadržavajući se predugo na vlasti u partiji,državi i privredi ta rukovodstva su se birokratizirala,a u višenacionalnim državama potpala pod uticaj nacionalista(obe te tendencije egzistirale su u komunističkim državama za sve vreme njhihovog postojanja).

KP su neprekidno vodile borbu s njima,očito neuspešnu,što je tema za poseban članak).

Tako deformisana su,krajem osamdesetih i početkom devedesetih,ne samo zaustavila točak istorije,nego ga i "okrenula nazad"(iako je u komunističkim državama dugo vremena egzistirala parola da se "točak istorije ne može okrenuti unazad".)

Itekako može,ali, znači,i opet pokrenuti napred!

Težak poraz koje su KP IEZ doživele 1989.ne znači i definitivan poraz komunizma.

Naprotiv,možda je moralo,a bilo i neophodno,da do njega dođe.

Možda naše generacije nisu bile dorasle tom epohalnom trenutku u kome se stvarao novi oblik svojine – zajednički.

U jednom delu tog trenutka odnosno kada se oružjem rušio stari sistem i počeo stvarati novi,komunistički,one su bile na visini tog zadatka.

Kad bi se samo s puškom moglo stići do komunizma – mi bi već odavno bili tamo.

Ali,period izgradnje novog društva se pokazao daleko složeniji i teži nego rušenje starog!

I tu smo posustali.

Neprekidni uspesi i pobede učinili su nas nekritičnim,samoljubivim i neobjektivnim,a udoban i raznim priznanjima i privilegijama ispunjen život,probudio egoizam u nama

To nisu bila nezaslužena priznanja i privilegije,njih su masovno dobijali i neposredni proizvođači.

Loše je to,što su nekadašnji ilegalci askete,skromni partizani i neumorni graditelji oslobođene zemlje dozvolili da im slava "udari u glavu",da se počnu smatrati nezamenjivim i da egoizam,lični interes prevagne društvene interese.

To se nije desilo preko noći.

Trajalo je to dugo.

I sreća da je tako jer smo najveći deo svog života bili zaista "ljudi posebnog kova" i učinili da Jugoslavija bude "zemlja čuda" sa najvećim procentom ekonomskog rasta u Evropi,sve dok birokratizacija partijskog,državnog i privrednog aparata nije uzela maha.

Počeli smo i "lakirati" stvarnost, iako smo zapali u ozbiljnu krizu,vrteli se u krugu i tapkali u mestu.

SKJ(KPJ) je u toj situaciji najozbiljnije pokušavao da nađe izlaz iz krize.

I našao ga je zahvaljujući radničkom jezgru u SKJ(KPJ) i Titu.

Ustav iz l974.i Zakon o udruženom radu su,u suštini,značili ukidanje partije i većine funkcija države i njihovo prenošenje u nadležnost neposrednih proizvođača.

To je bila nova etapa revolucije.

Tome se suprostavila birokratija,i savezna i republička(ova druga žešće i razornije).

Umesto države ukinuto je do tada razvijeno samoupravljanje,čime se rukovodstvo SKJ(KPJ) konačno odvojilo od radničke klase i samo potpisalo svoju smrtnu presudu.

To će se dogoditi na 14. kongresu januara 1990.

To je bio kraj SKJ(KPJ) ali i SFRJ.

Iz sadašnje pozicije se daleko bolje mogu sagledati uzroci krize u koju su zapale komunističke države krajem osamdesetih i iznaći putevi daljeg razvoja komunističkih društava ka "asocijaciji neposrednih proizvođača".

Nema sumnje da su postojeće komunističke države to i uradile,o čemu govori brz i uspešan razvoj najmnogoljudnije zemlje na svetu – Kine!

Na svakoj od poraženih KP je odgovornost da same pronađu puteve i načine izlaska iz krize i nastave revoluciju prekinutu 1989,kao što je to uradila KPČM.

Uzdizanje do teorijske spoznaje proteklih događaja(a što je bila obaveza tadašnjih rukovodstava SKJ)neće biti nimalo lak posao jer se većina rukovodećih kadrova i ideologa komunizma pasivizirala,pa čak i prešla u protivnički tabor,maskirajući to parolama o humanom socijalizmu i sličnim glupostima.

Oni nipodaštavaju sve što su do juče hvalili i uzdizali do nebesa.

Jedna od njihovih omiljenih teza je teza o realoscijalizmu koji je,tobože, kompromitovao ideje komunizma.

Oni se prekrštavaju u socijaliste,socijaldemokrate,laburiste itd.i ističu svoju levu orijentaciju.

Oni su naneli i nanose veliku štetu stvari komunizma.

Oni su antikomunisti.

Tipični predstavnici tog antikomunizma su Zjuganov u Rusiji, Milošević, Račan,Crvenkovski, Đukanović itd.u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Razjašnjavanje pojmova levice i desnice u savremenim uslovima je zato vrlo bitno za obnovu komunističkog pokreta u nekadašnjim komunističkim državama.

Kontrarevolucija na ogromnim prostranstvima nekadašnjeg komunističkog bloka po mom mišljenju,poslala je u istoriju te pojmove.

U jurišu na SSSR,najjaču tvrđavu komunizma u svetu,i na ostale komunističke države Evrope,našle su se sve antikomunističke snage u tim zemljama i u njihovom okruženju i okupile u jedinstven front oko osnovnog pitanja društvenog razvoja – pitanja svojine.

Kao što postoje,danas,samo dve vrste svojine,kapitalistička i zajednička tako postoje i samo dve ideologije,dva svetska politička pokreta – kapitalisti i komunisti.

Ili si jedno ili drugo.

Sakrivanje iza naziva levice više nije moguće.

Skrivenog kapitalistu iza tog romantičnog naziva otkrićete vrlo brzo tj. kada saznate za kakvu se svojinu bori.

Treća velika ideologija,i najstarija,religija je već odavno, skoro uvek,bila uz bok careva i kraljeva,plemstva i kapitalista,a komunističke ideje "dočekala na nož",

iako su komunisti više uradili na realizaciji deset božjih zapovesti od 1917 do danas, nego crkva za 2.000 godina!

Komunisti joj nisu ostali dužni.

Po dolasku na vlast svuda su je proterali iz političkog života,ali i ostavili na miru da radi u crkvenim dvorištima.

I to je bila greška

Trebalo je daleko više uraditi na suzbijanju i eliminisanju religijskog zla iz svesti ljudi i revolucionarnije sankcionisati sve njene pokušaje mešanja u svetovni zivot.

To naročito važi za nas u Jugoslaviji gde je novi bratoubilački rat 1991. godine zapaljen kandilom!

To je jedna od pouka za budućnost.

U ovom svetlu mi posmatramo i aktuelnu političku situaciju u Srbiji.

Nema tu levih i desnih snaga već kapitalističkih,koje ubrzano obnavljaju kapitalističku svojinu i vrše resatauraciju kapitalističkog društva i komunističkih,koje se suprostavljaju tome i brane zajedničku svojinu i socijalne interese radničke klase.

Oni su i jedini protagonisti nacionalne ravnopravnosti i bratstva ljudi.

Odnos snaga je,momentalno,daleko u korist kapitalističkih snaga koje, kao nikada do sada,organizovano i planski,bez ikakvog ometanja, pomažu i podržavaju kapitalisti čitavog sveta.

Malo komunističko jezgro nekadašnjeg dvomilionskog SKJ i spontani i sporadični radnički bunt nisu u stanju da se tome suprostave,niti imaju bilo kakvu međunarodnu podršku.

Oni su više potencijalna nego akciona snaga

(već izneti podaci o masovnom nezadovoljstvu ljudi sadašnjom situacijom i izražene naklonosti komunističkom periodu od 1945 do 1991.)

Komunističko jezgro u Srbiji održava kontinuitet s komunističkim periodom 1945 – 1991.i pokušava da organizuje odnosno obnovi SKJ i revolucionarni radnički pokret i nastavi komunističku revoluciju tamo gde je ona prekinuta 1991.

Međutim,to jezgro je podeljeno na više političkih partija od kojih nijedna nema iole razvijenu stranačku infrastrukturu niti rukovodstvo sposobno da nezadovoljstvo ljudi i njihovu naklonost komunizmu artikuliše i organizuje u pokret.

Njihova kadrovska situacija obzirom na starosnu dob,obrazovanje, ideološku izgrađenost je katastrofalna!

One su i bez ikakvih finansijskih sredstava neophodnih za ozbiljno učešće u političkom životu zemlje.

Nijedna od njih nema nikakav kontakt s radnicima.

Svi dosadašnji pokušaji ujedinjenja tih KP završeni su neuspehom zbog liderskih ambicija njihovih vođa

To je i razlog da mukom stvorena izborna Radničko-komunistička koalicija "KORAK" nije uspela da uđe u izbornu trku ni 2000. ni 2003.

Činjenica da je SFRJ,pod rukovodstvom SKJ,najviše odmakla u stvaranju komunističkog društva vratiće se kao bumerang SKJ posle poraza od kontrarevolucije.

Kako?

Rušenje do tada izgrađenog komunističkog društva,u kome je većina ljudi živela pristojno i zadovoljno,bilo je iznenađenje za sve radnike,radne ljude,neposredne proizvođače.

Niko nije mogao da poveruje u tako nešto!

Istovremeno,kao što je već rečeno,Ustav iz 1974 i ZUR iz 1976 trebalo je da reše nagomilane međunacionalne i socijalne probleme i pokrenu novu etapu revolucije,ubrzaju kretanje ka komunizmu dovodeći društvo na samo korak udaljenosti od Marksove vizije "asocijacije neposrednih proizvođača".

A onda, kao "grom iz vedra neba", rukovodstva SKJ,bez otpora, predaju vlast građanskoj klasi,nacionalistima!

Normalno da se bes ljudi sručio na SKJ.

On je okrivljen za razbijanje države i samoupravljanja.

Tako razočarane ljude nacionalisti su lako pridobili za svoju ratnohuškačku politiku.

Izbio je novi bratoubilački rat na čiju je mogućnost Tito upozoravao do poslednjih dana svog života

Trebalo je da prođe deset i više godina da ljudi shvate suštinu događanja od 1991.do danas i da se počnu distancirati od nacionalističkih i kapitalističkih režima u nekadašnjim jugoslovenskim republikama.

Posle nekoliko izbora uverili su se da koga god izaberu – u njihovom čemernom životu neće se ništa promeniti!

S druge strane, storijsko iskustvo radničkog pokreta u Kraljevini Jugoslaviji pokazuje da,i u slučaju izbornih uspeha KP,stvari se neće promeniti.

Ako vladajući kapitalistički režim oceni da KP ugrožava sistem,primeniće prema njoj nasilje,ne obazirući se na ustav i zakone (zabrana KPJ 1920.godine).

Otuda sve manji broj birača na izborima!

Najveći problem svih sadašnjih režima je:kako na birališta dovesti potreban broj birača da bi izbori bili valjani!

Rešenje je nađeno u ukidanju bilo kakvog ograničenja u pogledu broja birača koji moraju izaći na izbore da bi oni bili punovažni (sugestija EU i SAD jer je tako i kod njih!).

Tako je mnogo hvaljeni višepartijski sistem negirao sam sebe:sada manjina bira parlament,a teorijski, to može da uradi i jedan jedini birač!

Vreme samoupravljanja u SFRJ ponovo postaje san miliona neposrednih proizvođača.

To će sigurno rezultirati pojavama revolucionarnih akcija radnika i stvaranjem revolucionarnih sindikata.

Uloga SKJ u Srbiji,kao partije koja najdoslednije održava kontinuitet sa Titovim SKJ,u ovom trenutku,ima prvorazredni značaj.

Put ka obnovi KP ne vodi preko ujedinjavanja sadašnjih komunističkih frakcija(od 1990, kada su nastale, nisu se pomerile s mesta,ni u teoriji ni u praksi)već u stvaranju šire inicijative za obnovu KPJ.

Konstituisanje Inicijative za obnovu KPJ znači okupljanje najsposobnijih i najobrazovanijih komunistički orijentisanih pojedinica u Srbiji oko lista STVARNOST.

Oni bi,formulišući strategiju i taktiku obnovljene partije,koristeći i sve potencijalne alternativne medije,u prvom redu Internet,razbili medijsku blokadu,informisali javnost zemlje o obnovi KPJ i otpočeli sa stvaranjem ćelija nove partije na produkcionom principu!

(nešto slično urađeno je tokom 1990.

Tada je,za samo godinu dana
obnovljen SKJ pod imenom Savez komunista – pokret za Jugoslaviju, sa blizu 500.000 članova i po snazi odmah iza SPS i HDZ).

Što se tiče Programa obnovljene KPJ teško da bi se mogao napraviti bolji program nego sto je sprovođenje u život Ustava iz 1974.i Zakona o udruženom radu iz 1976.

A to znači nastavljanje borbe za stvaranje sistema u kome će "ključ od kase" u kojoj je zajednički stvoreni novac biti u rukama radnika

Neposredni proizvođač biće istovremeno i računovođa.

Suštinu tog programa najbolje izražava jedna pesma Vaska Pope:

"SAMOUPRAVLJAČI"

"U RATU SMO UDRUŽENI

DELILI VIŠAK SMRTI

ZAŠTO DA U MIRU

OPET UDRUŽENI NE PROIZVEDEMO

VIŠAK ŽIVOTA

SAMO BEZ RAČUNOVOĐA"

Ovaj proces neće biti moguć ukoliko se Inicijativa za obnovu KPJ u Srbiji ne bude oslanjala i sarađivala sa komunističkim partijama u svetu.

Pošto ne postoji nijedna komunistička integracija na tom nivou (za razliku od kapitalističkih snaga koje se na stotinu načina povezuju i jedinstveno deluju na celoj planeti)neophodno je da se obnovljena KPJ u Srbiji povezuje bilateralno s identičnim komunističkim partijama i svoju inicijativu za obnovu KPJ proširi i na obnovu komunističke internacionale i druge komunističke integracije(jugoslovenske,balkanske,podunavske, jadranske,jugoistočne Evrope itd.)dakle gde god postoje mogućnosti da se komunisti ujedinjuju i zajednički bore protiv zajedničkog neprijatelja, što ne isključuje saradnju sa nacionalno oslobodilačkim i antiimperijalističkim pokretima i partijama širom sveta."


MIRKOVIĆ STEVAN,

ČLAN CK SKJ

(IZABRAN NA 13.KONGRESU SKJ)

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

15.02.2005 18:36
#8 "RODOLJUPCI IZ TOPCIDERA" antworten

"RODOLJUPCI IZ TOPČIDERA"


"Vlada Srbije formirala je ovih dana Savet za Kosovo,na čijem je čelu predsednik vlade,a odmah zatim i Fond za Kosovo radi obezbeđenja novčanih sredstava za rad Saveta.

Ovo su zadnji bedni pokušaji jedne nesposobne vlasti da samostalno rukovodi zemljom i rešavanjem njenih najkrupnijih problema,pa to prikriva raznim spektakularnim potezima poput navedenih.

Ne može vlada koja slepo i poslušno sledi politiku SAD, EU i NATO po svim pitanjima da ima drukčiji stav od njih ni po pitanju Kosova.

Zato narodu osetljivom na samo pominjanje tog pitanja treba stalno vezivati "crnu maramu" preko očiju kada se ono nađe na dnevnom redu.

Božićni prijem predsednika vlade u Topčideru(Dom garde)za donatore koji treba da napune kasu ovog jadnog Saveta je nastavak te priče.

Jedina vredna stvar na tom prijemu su TV kamere jer su zabeležile sve aktere kojima Albanci imaju biti zahvalni ako Kosovo dobije nezavisnost.

U taj scenario uklopila se i SPC,zapravo njen vrh,koji je i najkrivlji za sva krvoprolića,paljevine i pljačke na Kosovu jer je svojom verskom politikom mržnje i netolerancije među Srbima i Albancima i doveo do oružanog sukoba.

Ne brine on za Kosovo i Srbe koji tamo još žive,a među njima i mnogi monasi i monahinje,već za svoja bogatstva - zemlju,šume,vinograde,što treba da im omogući lagodan i raspusnički ovozemaljski život.

Grabež koju ispoljava SPC u sticanju bogatstava danas u Srbiji tokom privatizacije samo pokazuje istinitost iznetog.

Vrijedi i za "skromnu" katoličku crkvu u Hrvata

Prenošenje nadležnosti i svih poslova vezanih za Kosovo na Čovićev komitet Vlada Srbije se sve vidljivije uklapa u plan SAD i EU o stvaranju nezavisnog Kosova.

Najaktivniji u sprovođenju ovog plana su potpredsednik vlade M. Labus i ministar spoljnih poslova zajednice "koja ne postoji" V. Drašković i, naravno,najrevnosniji u toj ekipi B. Tadić,čije su zasluge za novi poraz na Kosovu najveće.

Oni su najrevnosniji službenici SAD,EU i NATO.

Zahvaljujući njima Srbija ulazi u 2005. godinu,kada se rešava status Kosova,sa uškopljenim sistemom odbrane i bezbednosti.

Služba bezbednosti nema pojma šta se događa na jugu Srbije,a kamoli na Kosovu,zašta su najbolji dokaz martovski događaji na Kosovu 2004!

Ko je od rodoljubaca iz Topčidera tih dana bio na Kosovu da zaštiti Srbe i njihove kuće,manastire?

Niko!

Oni su lili "krokodilske suze" po Beogradu!

Ali,da služba bezbednosti i kojim čudom sazna o zlu koje se sprema od toga ne bi bilo velike koristi jer Srbija nema vojsku!

Od društvene institucije koja je uživala skoro stopostotno poverenje naroda,stigla je u takvo stanje da na nju u zemlji niko više ne računa kao na snagu koja može da utiče na bilo šta.

Ona je postala teret sadašnjoj vlasti koja smatra da su odbrana i bezbednost zemlje već stvar SAD,EU i NATO.

Nije ni čudo što je,posle nesretne pogibije mladog Albanca(Dasnim Hajrulah)na granici Srbije i Makedonije Riza Halimi,"mali Rugova" iz Preševa,zatražio da se vojska i policija povuku iz Preševske doline i da u nju uđu međunarodne snage!

Otkuda ta bezobzirnost i odlučnost SAD,EU i NATO da stvore nezavisno Kosovo?

Kosovo je jedan od najočiglednijih primera uspešnosti socijalističkog sistema u SFRJ.

Na temelju tekovina zajedničke borbe Srba i Albanaca 1941-1945. (bratstvo i jedinstvo,zajednička svojina,samoupravljanje)ostvareno je ono što je izgledalo nemoguće u dugoj istoriji Kosova,kojom su dominirali albanski begovi i srpski knezovi - zajednički život dva naroda i dve vere!

Na Kosovu su ideje komunizma ostvarile najubedljiviju pobedu nad kapitalističkom ideologijom.

Zato je tu i počelo razbijanje SFRJ još dalekih šezdesetih godina prošlog veka(demonstracije albanskih separatista 1968.)i tu će se,po planovima SAD,EU i NATO,i završiti 2005.

Time bi se,po njihovom mišljenju,zatro svaki trag komunizma na Balkanu kao sistema koji je bolji za većinu ljudi od kapitalističkog.

Jedini koji se još ne predaju i koji se bore za opstanak na Kosovu su Srbi koji tamo i dalje žive.

Oni su to pokazali u martu 2004.

Oni se bore za svoje živote,svoju ličnu i zajedničku imovinu.

Tih dana su bili prinuđeni da u toj borbi upotrebe i oružje što je,po mom mišljenju,bilo od većeg značaja za zaustavljanje nasilja nego intervencija KFOR!

Da li je njihov otpor uticao na njihove sunarodnike izbegle u Srbiju,koji po njoj drže mitinge i pišu pisma stranim ambasadama i sudovima moleći ih za zaštitu i motivisao da odjure na Kosovo i uključe se u tu borbu?

Nimalo,koliko znam.

Nema među njima Obilića,sve Vuk do Vuka Brankovića.

Od vlade Srbije takođe ne treba očekivati da bilo šta uradi na vraćanju Kosova u sastav Srbije.

Samo smena ove kapitalističke,kapitulantske i kvislinške vlasti,za koju je glasalo jedva 50 odsto stanovništva Srbije,a na lokalnom nivou tek 30 odsto,i izbor nove,u kojoj bi dominirali radnici,može zaustaviti ovaj nacionalni i socijalni sunovrat i vratiti nam pozicije nezavisne i samostalne zemlje u svakom pogledu,sposobne da takva opstane u današnjem svetu u kome dominira nasilje velikih sila.

Mi smo nekada bili primer stotinama zemalja da je to moguće.

Danas nam mnoge od njih pokazuju to isto jer su i velike sile ranjive i male zemlje i mali narodi mogu ih, svojom hrabrošću i pameti naterati da poštuju njihovo pravo da sami uređuju svoj život.

Današnja vlast,nažalost,nije ni hrabra,a još manje pametna!

Činjenica da većina ljudi u Srbiji misli da su ekonomska i politička rešenja u njoj za vreme socijalizma bila bolja i savremenija nego današnja(brojne ankete i ispitivanje javnog mnenja,masovno osnivanje novih društvenih organizacija i udruženja sa imenom Tita i Jugoslavije itd.),čine realnom opciju brzog okupljanja i organizovanja socijalistički i jugoslovenski orijentisanih političkih snaga u Srbiji ,koje će je vratiti na stabilne i progresivne puteve razvoja.

To je ujedno i poziv komunističkim strankama i organizacijama na jedinstveno delovanje kao avangardne snage radnika odnosno svih ljudi koji žive od svog ličnog rada."


DIREKTOR CENTRA "TITO"

STEVAN MIRKOVIĆ

GENERAL U PENZIJI

JugoHrvat Offline




Beiträge: 160

16.02.2005 17:54
#9 "INFORMATOR PARTIJE RADA-JANUAR 2005." antworten

"INFORMATOR PARTIJE RADA-JANUAR 2005."


"Razmatrajući političku situaciju CK je,pored analize procesa u razvoju savremenog sveta,vršio i analizu dosadašnjih ocena PR o političkim procesima i zaključio sledeće:

1.Proces globalizacije ne samo da je povećao neravnomernost u razvoju sveta već je i zaoštrio odnose između imperijalističkih sila i saveza,tako da je period tzv."hladnog rata" između SAD-SSSR danas ne samo oživljen nego i produbljen sa novim imperijalističkim sukobljavanjima poput:SAD-Evropa,SAD-Rusija,SAD-Kina,SAD i Evropa-Rusija, td.

Ovi sukobi nisu ništa novo i oni proističu iz suštine samog kapitalizma.

CK posebno apostrofira trku u naoružnju između imperijalističkih sila koja se sve više ubrzava.

Zajednički nastup imperijalista se ogleda samo u njihovoj borbi protiv tzv. međunarodnog terorizma,odnosno,u osnovi borbi protiv antiimperijalističkih pokreta.

2.Ocena PR o tzv.permanentnom imperijalističkom ratu koje vode SAD, potpomognute od ostalih imperijalističkih zemalja,pokazuje se poptupno tačnom.

Proizvodne snage su toliko narasle,kao i cikličnost kriza imperijalizma,da se ne može više govoriti samo o krizi imperijalizma koja se odigrava u određenom vremenskom periodu i koja se razrešava proizvođenjem ratova(odnosno revolucijama),već se radi o stalnom ratu koji je uslov opstanka imperijalizma.

Iz ove opšte nužnosti za vođenjem permanentnog rata proizilaze posebni interesi SAD,a to su:kontrola svetskih sirovina,zauzimanje strateških pozicija u odnosu na ostale imperijalističke sile u budućim sukobima, borba za uništenje oslobodilačkih pokreta pre nego što oni dobiju toliku snagu da bi mogli potkopati same temelje imperijalizma SAD.

3.CK ocenjuje da borba naroda sveta nije poprimila opšti karakter,što je uslovljeno s jedne strane slabošću revolucionarnih snaga,a sa druge snagom imperijalista da u ovoj fazi izoluju otpor pojedinih pokreta i zemalja i time lakše vode borbu protiv njih.

4.PR podržava sve oružane pokrete u svetu koji vode borbu protiv imperijalista,kao i sve ostale vidove suprotstavljanja imperijalizmu.

PR smatara da je odnos prema permanentnom ratu koji svetski imperijalizam predvođen SAD vodi protiv ostalih naroda i oslobodilačkih pokreta u svetu osnov za ocenu o revolucionarnoj odnosno oportunističkoj poziciji pojedinih partija i pokreta.

5.Na Balkanu nisu završeni procesi koji ne bi mogli izazvati nove sukobe.

Vojno prisustvo imperijalista je slomilo militantni nacionalizam koji je sprovodio režim u Beogradu,a potom i režim u Zagrebu.

Svi režimi balkanskih zemalja su dovedeni u marionetsku poziciju od strane svetskog imperijalizama i samo sučeljavanje i borba interesa pojedinih imperijalističkih sila može dovesti do novog rata na Balkanu.

Konkretno – SAD žele da vojnom kontrolom Balkana spreče povratak Rusije na Balkan,ukline se između Evrope i Rusije na liniji:Baltik-Ukrajina-Balkan,otežaju poziciju Evrope u njenoj tešnjoj saradnji sa Rusijom i tzv. muslimanskim svetom,okruže Rusiju i pripreme se za komadanje njene teritorije i resursa,i spreče rastući otpor protiv NATO i SAD koji se javlja u Turskoj i među albanskim narodom na Kosovu i Makedoniji.

SAD nastoje da svoju kontrolu nad Balkanom upotpune nastavkom kontrole albanskog pokreta za nezavisnošću na Kosovu i u Makedoniji,uz istovremeno stavljenje i režima u Beogradu pod potpunu kontrolu.

Svi sukobi koji bi izbili među balkanskim narodima u ovom trenutku,bilo da su podstaknuti od strane SAD ili nekih drugih imeprijalista,primorale bi SAD da ulože sve snage da ne dozvole da im Balkan izmakne kontroli.

6.Odnos političkih snaga u Srbiji kao i kohabitacija koja je uspostavljenja između vodećih političkih stranaka nagoveštva relativno stabilnu političku situaciju u narednom periodu u Srbiji.

Snage Miloševićevog režima su doživele poptunu rehabilitaciju uz pomoć snaga koji podržavaju premijera Koštunicu tako da treba očekivati produbljenje saradnje među tim snagama i njihovo istrajavanje na stvaranju modela tzv. unitarne Srbije,uz nastojenje da se sačuvaju ostaci Miloševićevog velikosrpskog projekta – otežavanjem samostalnosti Crne Gore,nastavkom podrške nacionalističkim snagama u BiH, disciplinovanjem Vojvodine,popustljivom politikom prema Bošnjacima u Sandžaku zbog predstojećeg razrešenja odnosa sa CG,i kao najbitnije – zadobijanjem međunarodne podrške za sprečavanja stvaranja nezavisnog Kosova odnosno dobijanje povoljnih pogodnosti za neprotivljenje tom činu.

Učvršćenje državnog aparata,sve
veća ekonomska i politička zavisnost od multinacionalnog kapitala,i dalje raslojavanje stanovništva,uz političke skandale i korupcionaške afere, slika je Srbije sa kojom ćemo se suočavati u narednom periodu.

Režim nije sposoban za vođenje nekog novog rata na Balkanu i njegov eventualni "vojni odgovor" događanjima na Kosovu može biti samo epizoda u konačnom dobijanju statusa nezavisnosti Kosova i samostalnosti CG,kao i prilika za režim u Srbiji da gubitak Kosova pokuša da kompenzuje konačnim uspostavljanjem državnih granica i učvršćenjem svog poretka.

7.CK procenjuje da pogoršanje uslova življenja ogromne većine stanovništva Srbije,kroz obaranje realnih zarada,povećanja ekspolatacije, uskraćivanje osnovnih socijalnih i radnih prava,kao i povećanje stepena nezaposlenosti nije dovelo do povećanja klasnog otpora i uprostavljanja takvom stanju.

Uzroci ovome su po oceni CK:

Decenijsko razbijanju radničke klase,

Unošenju ideologije u radničku klasu suprotne njenim interesima kao što su to nacionalizam i malograđanska,odnosno neoliberalna ideologija;

Nepostojanje proleterske organizacije koja će zastupati i boriti se za interese radničke klase;

Stavljanje tzv.radničkih sindikata u službu režima odnosno multinacionalnog i nacionalnog kapitala.

CK ponavlja u praksi dokazanu istinu da je bez revolucionarne organizacije svaka borba proletarijata nemoguća,odnosno u slučaju stihijskog otpora osuđena na nesupeh.

Dok PR ili bilo koja druga revolucionarna organizacija ne ojača,ne može se govoriti o uzletu klasne borbe u Srbiji, odnosno o predstojećim "socijalnim ratovima".

8. CK procenjuje da se klasna borba u Srbiji može uspešno voditi, samo ako se uzme u obzir trenutni odnos klasnih i političkih snaga na celom Balkanu,odnosno i vojno prisustvo imperijalizma i njegovi strateški interesi.

Stoga će PR u narednom periodu nastojati da svoju borbu u Srbiji proširi i poveže sa borbom ostalih revolucionarnih snaga na Balkanu."


PARTIJA RADA

 Sprung  
Samo zajedno smo jaci, nezaboravite to. Nasi narodi i njihova sudbina su vezani, dali mi to zeleli priznati ili ne,zato je u interesu svih nas, da se slazemo i medjusobno saradjujemo,na taj nacin cemo vratiti nase dostojanstvo na onaj nivo na kom zasluzuje biti. Secajte se prosloga i koracajte smelo ka boljoj buducnosti,zajedno. Walter.
Xobor Erstelle ein eigenes Forum mit Xobor