Sie sind vermutlich noch nicht im Forum angemeldet - Klicken Sie hier um sich kostenlos anzumelden  
D I S K U S I O N I F O R U M SFRJ4ever Sve u vezi SFRJ pisite na ovom Forumu. Ako ste primetili sve republike imaju svoj diskusioni forum,tako mozete sve teme konkretno da piste u onom delu koji pripada uz odredjenu republiku.
Sie können sich hier anmelden
Dieses Thema hat 0 Antworten
und wurde 759 mal aufgerufen
 Neki tvrde,da.......
walter Offline



Beiträge: 139

22.03.2005 21:38
Ime jedne zemlje antworten

Povodom nestanka odrednice "Jugoslavija"
STA ZNACI IME

Sa stanovista jezika, izgleda da je prijedlog dosao spolja

Dr Momir Milojevic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

vaka drzava ima pravo na ime. Njime se izrazavaju osobenosti njenog polozaja, ime i tradicija naroda koji je nastanjuju. To je vazno politicko pitanje, narocito za visenacionalne ili slozene drzave. Stvar je politicke kulture i mudrosti da se, prilikom stvaranja drzave, pronade ime kojim ce ne samo svi biti zadovoljni, vec i kojim ce se ponositi.

To se pitanje za nasu drzavu postavilo jos u vreme kada su stvoreni izgledi za njeno stvaranje a u toku zivota duzeg od osam decenija vise puta ga je menjala iako je u sustini imala samo dva imena.

U Krfskoj deklaraciji srpske vlade i Jugoslovenskog odbora (1917) bilo je predvideno stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iako je jos pre toga u knjizevnosti (narocito crnogorskoj) i politici upotrebljavan naziv Jugoslavija, a jos vise pridevski oblik jugoslovenski (Jugoslovenska divizija). Iako je prestolonaslednik Aleksandar, mozda zabunom, 1. decembra 1918. proglasio "ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne drzave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca", prva jugoslovenska vlada je, 22. decembra 1918, odlucila da sluzbeni naziv bude Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (kako je predvideno Krfskom deklaracijom) i o tome je obavestila strane vlade trazeci priznanje nove drzave.

Taj naziv je prihvacen u clanu 1, st. 2. Vidovdanskog ustava (1921) iako je vecina politickih stranaka u Ustavotvornoj skupstini predlagala da se drzava zove Jugoslavija. Vecina poslanika to nije prihvatila pa je, kako kaze Slobodan Jovanovic, drzava ostala "nekrstena". Bez obzira na to, ne samo Jovanovic, vec i mnogi drugi pisci, upotrebljavali su naziv Jugoslavija, a jos cesce Jugosloven i jugoslovenski. Neke politicke stranke, casopisi i sportski savezi su u svom nazivu imali rec jugoslovenski. Zato nije slucajno kralj Aleksandar u Zakonu o nazivu i podeli Kraljevine na upravna podrucja, od 3. oktobra 1929, propisao da je sluzbeni naziv: Kraljevina Jugoslavija (§1).

Kasnije politicke promene u Jugoslaviji su donele izmene samo nebitnijeg dela naziva. Prvo je nazvana Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ), zatim Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ 1945), Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ 1963) i Savezna Republika Jugoslavija (SRJ 1992), poslednja dva puta ustavima. Sada nekome i taj naziv smeta. Sta je u pitanju?

Prve dve reci: Savezna Republika tesko mogu da budu sporne. Ako tako moze da se zove Nemacka zasto ne bi i Jugoslavija? Taj se naziv ne svida samo onima koji ne zele da Jugoslavija bude drzava. Izgleda da je to razlog za predlog o promeni imena. To je vazno i sustinsko pitanje, a ne sitno i formalno kako neki tvrde da bi stisali reakciju. Zbog tajnosti razgovora ne znamo ko je predlozio i insistirao na promeni imena.

Ako bi se sudilo sa stanovista jezika pomislilo bi se da je takav predlog dosao spolja. Samo oni koji ne znaju nas jezik mogu da predloze naziv koji nije ime drzave vec oznacava zbir njenih sastavnih delova. Cak su nazivi Austrougarska i Cehoslovacka bili bolji jer u njima nije bilo sveze "i" pa se mogao dobiti prisvojni pridev. "Srbocrnogorski" sigurno ne odgovara ni najtvrdem uhu. Ako drzava ostaje bez imena onda i njeni stanovnici ili drzavljani takode gube svoje ime. Mi ne mozemo istovremeno da zivimo u Srbiji i Crnoj Gori ili da budemo "Srbi i Crnogorci".

Za pripadnike nacionalnih manjina i etnickih grupa je prihvatljivije da budu drzavljani Jugoslavije, nego drzave koja svojim nazivom istice dva naroda kojima oni ne pripadaju. Nedavno usvojeni Zakon o zastiti manjina i etnickih zajednica dobice nov ambijent koji nije povoljan za njegovu primenu. Ne treba gubiti iz vida da znatan broj stanovnika Srbije nisu Srbi, narocito u Sandzaku, Vojvodini, na Kosovu i Metohiji. Srbi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i sirom sveta pripadaju srpskom narodu, ali o nekom jedinstvu oni mogu da sanjaju samo u Jugoslaviji, a nikako u Srbiji i Crnoj Gori. To vazi i za Crnogorce.

Reagovanje albanskih politicara i medija na Kosovu i u Metohiji pokazuje da nisu voljni da zive ni u Jugoslaviji, a kamoli u Srbiji i Crnoj Gori. Stoga imamo razloga da sumnjamo u dobre namere stranog predlagaca novog imena drzave.

Preuzeto iz "Politike"

Samo zajedno smo jaci.

Disidenti »»
 Sprung  
Samo zajedno smo jaci, nezaboravite to. Nasi narodi i njihova sudbina su vezani, dali mi to zeleli priznati ili ne,zato je u interesu svih nas, da se slazemo i medjusobno saradjujemo,na taj nacin cemo vratiti nase dostojanstvo na onaj nivo na kom zasluzuje biti. Secajte se prosloga i koracajte smelo ka boljoj buducnosti,zajedno. Walter.
Xobor Erstelle ein eigenes Forum mit Xobor