Sie sind vermutlich noch nicht im Forum angemeldet - Klicken Sie hier um sich kostenlos anzumelden  
D I S K U S I O N I F O R U M SFRJ4ever Sve u vezi SFRJ pisite na ovom Forumu. Ako ste primetili sve republike imaju svoj diskusioni forum,tako mozete sve teme konkretno da piste u onom delu koji pripada uz odredjenu republiku.
Sie können sich hier anmelden
Dieses Thema hat 1 Antworten
und wurde 940 mal aufgerufen
 Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija
walter Offline



Beiträge: 139

22.03.2005 22:12
O Jugoslaviji antworten

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ), (kratko: Jugoslavija) je država nastala 29. novembra 1943. na drugom zasjedanju AVNOJ-a u Jajcu kao zajednica 6 naroda i 6 republika (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna gora i Makedonija), sa prvobitnim imenom Demokratska Federativna Jugoslavija (DFJ). To je ime promjenjeno 29. novembra 1945. na trećem zasjedanju AVNOJ-a u Beogradu u Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ), da bi konačno 7. aprila 1963. dobila ime Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ).


Jugoslavija je nasljednica Kraljevine Jugoslavije (1918.-1941.). Prestala je postojati 1991. istupanjem Slovenije i Hrvatske, zatim Bosne i Hercegovine i Makedonije iz federacije. Preostale republike, Srbija i Crna Gora, su formirale novu zajednicu, prvo SR Jugoslaviju, a 2003. državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

Josip Broz Tito (1892-1980) je bio tvorac i doživotni predsjednik SFRJ. Smatra se da je njegovom smrću 1980.godine počeo proces unutrašnjeg razbijanja države od strane nacionalista. Težnja za dominacijom i prekrajanje države po njihovoj mjeri kod Srba kao najbrojnijeg naroda, kolaps komunističkog sistema kao i ekonomska kriza koja je pogodila Jugoslaviju krajem osamdesetih godina, pokrenula je lančanu reakciju čiji je rezultat bio proglašenje nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 1991, i Bosne i Hercegovina i Makedonije 1992.godine.

[izmijeni]
Narodi SFRJ
Narodi koji su činili jugoslovensku zajednicu su (prema popisu stanovništva iz 1981.god): Slovenci (7,8%), Hrvati (19,7%), Bošnjaci (8,9%), Srbi (36,3%), Crnogorci (2,6) i Makedonci (6,0%). Osim tih šest naroda postojalo je jos 18 narodnosti (manjih naroda) od kojih su najbrojniji bili Jugosloveni (5,4), Albanci (5,8) i Mađari (2,3%). Prema popisu stanovništva 1981.godine ukupan broj stanovnika je bio 22,438,331 (1971-20.522.972).


Samo zajedno smo jaci.

walter Offline



Beiträge: 139

22.03.2005 22:13
#2 RE:O Jugoslaviji antworten

KRTICE U PREDSEDNISTVU SFRJ

Godine 1989. protivnici Jugoslavije vec su poceli da se organizuju. U Sloveniji i Hrvatskoj protiv SFRJ bili su antikomunisticki disidenti, liberalni novinari i nacionalisti. Za svoje javne optuzbe i prozivke Beograda oni su imali ili dobijali podrsku zapadnih drzava, od neutralne Austrije preko Nemacke do SAD. Bilo je to vec vreme kada su i neki visoki jugoslovenski funkcioneri i javno koketirali sa Amerikom, odlazili na konsultacije u Vasington i vodili poverljive razgovore sa Amerikancima usred Jugoslavije. U SDB SSUP-a kontraobavestajcima je izdato naredjenje da registruju tajne kontake jugoslovenskih funkcionera sa stranim diplomatama, politicarima i obavestajcima. Interesantno je da i pored propasti SFRJ ni SDB SSUP-a, a ni KOS JNA nikada nisu javno objavili imena ljudi koji su izdali Jugoslaviju.


Medju saradnicima Ambasade SAD tj. i CIA dr Petar Knezevic nabraja bas Antu Markovica, Josipa Vrhovca, Budimira Loncara, dr Harisa Silajdzica, dr Vasila Tupurkovskog, Dimitrija Rupela, Gojka Suska, Branka Salaja, Ivana Milasa, Pericu Jurica, Stipu Mesica. Uostalom i sam Borisav Jovic navodi da je ambasador Cimerman samo Budimira Loncara u SFRJ obavestio sredinom novembra 1990. godine da je CIA sacinila analizu o Jugoslaviji, odnosno njenom skorom raspadu i o mogucem vojnom udaru kao nacinu da se taj raspad spreci. Vec pocetkom decembra 1990. Jovic je dobio informaciju da je CIA instalirala u Budimpesti stab svojih strucnjaka, koji sa FBI i madjarskim MUP-om rade na planovima razbijanja SFRJ. Taj plan je aktiviran, svedoci Borisav Jovic, posle pobede Milosevica na izborima, jer je u Vasingtonu i CIA odluceno da Jugoslavija vise "ne moze da postoji".

Kako tvrde obavestajni pukovnici dr Bosko Todorovic i Dusan Vilic, u Centru za obavestavanje i javljanje SIV-a snimani su svi telefonski razgovori, ukljucujuci i one koje je vodio premijer Ante Markovic. Na jednoj od tih traka zabelezen je, kazuju Todorovic i Vilic, i snimak razgovora Ante Markovica sa hrvatskim premijerom Josipom Gregoricem. Bilo je to u septembru 1991. godine. Gregoric je obavestio jugoslovenskog premijera da je rukovodstvo Hrvatske donelo odluku da povuce sve svoje kadrove iz federacije, a da zatim najuri JNA iz Hrvatske.

- Nismo se tako dogovorili kod Tudjmana. Budimir Loncar ce dosadasnje stavove SSIP-a revidirati u OUN u korist Hrvatske. Upravo mu predstoji put u Njujork. A sa vojskom, takodje, ne treba zuriti. Treba se od nje sto vise uzeti, pa je onda proterati. Ja ostajem ovde dok se sve to ne zavrsi u korist Hrvatske - odgovorio je Ante Markovic.

Budimir Leka Loncar, ali i Josip Vrhovec, dva bivsa ministra SFRJ, su kao diplomate i obavestajci aktivno od 1991. ucestvovali u razbijanju druge Jugoslavije i stvaranju nove Hrvatske. Dok je Budimir Loncar nasao posao u OUN i otputovao u Indoneziju, Josip Vrhovec je penzionisan. Za obojicu Sluzba informacija i dokumentacije - SID, a i Sluzba drzavne bezbednosti - SDB su imali podatke da su kontaktirali sa stranim obavestajnim sluzbama. Loncar sa Amerikancima i Englezima, Vrhovec sa Amerikancima. Zahvaljujuci njima, ponajvise, SSIP je osamdesetih pretvoren, zajedno sa SSUP-om, u centar hrvatsko-slovenacke koalicije usred Beograda. Budimir Leka Loncar je rodjen prvog aprila 1924. godine u selu Preko kod Zadra. Zavrsio je gimnaziju i otisao u partizane 1942. gde je godinu dana kasnije postao clan KPJ. I posle oslobodjenja, sve do 1949. Loncar je bio u uniformi JNA, kada prelazi u diplomatiju. Bio je generalni konzul u Njujorku, nacelnik Odelenja za analize i planiranje obavestajnog rada u DSIP-u, savetnik i zamenik ministra, ambasador u Indoneziji i Nemackoj. I napokon dvanaesti posleratni ministar spoljnih poslova Jugoslavije. Tu duznost preuzeo je 4. februara 1988. posto je Raif Dizdarevic pre roka napustio diplomatiju da bi postao clan Predsednistva SFRJ. Kandidati za novog ministra bili su Marko Orlandic iz Crne Gore, Ignjac Golob ili Stane Dolanc iz Slovenije i Zivan Berisavljevic iz Vojvodine. U tom lavirintu republicko-pokrajinskih kljuceva za prvo mesto u jugoslovenskoj diplomatiji Predsednistvo SFRJ i Predsednistvo CK SKJ, da se Crna Gora, Slovenija i Vojvodina ne bi zavadili, odlucilo je da jednostavno zamenik Budimir Leka Loncar postane ministar.

Bilo je to vreme napuklotina u jugoslovenskoj federaciji, kada su izabrani novi spasioci, sve Hrvati, premijeri Milka Planinc, Branko Mikulic i Ante Markovic. U njihovim vladama Loncar je bio ministar spoljnih poslova, jer je uspevao, zahvaljujuci svom diplomatskom iskustvu i znanju, da vodi Jugoslaviju kroz Evropu i svet, iako je bio svedok potonuca istocnog bloka. Na unutrasnjem planu zamereno mu je sto se nije politicki angazovao kao buduci reformista kod Ante Markovica vec je ostao okoreli komunista, a na medjunarodnom sto je dozvolio mesanje i posredovanje Evrope u razresavanju jugoslovenske krize. Jer preko De Mikelisa, Sesona i Gensera u Jugoslaviju su stigli Oven, Karington, Rouz, a potom i Klinton. Obavezan da stiti jugoslovenski interes ministar Budimir Loncar je stitio interes Zapada toliko da je u nekim slucajevima bio kurir SAD, njihovog ambasadora i CIA. Sam na svoju ruku, bez saglasnosti Predsednistva SFRJ, na primer, Loncar je u Savetu bezbednosti OUN inicirao raspravu o Jugoslaviji, posle koje je stigla osuda zvanicnog Beograda. A zatim i kazna u vidu ekonomske blokade i sankcija. Svestan tih svojih propusta, zbog kojih je razapinjan u Jugoslaviji, ministar Budimir Loncar je 11. decembra 1991. godine podneo neopozivu ostavku i odselio se iz Beograda.

- Leka je bio popularan kao dilomata, ali je bio sumnjiv kao obavestajac. Naime, SDB je imao "indikativne informacije" da Budimir Loncar, ministar spoljnih poslova radi za CIA. Za to je treblo i prikupiti dokaze. Moje kolege iz druge uprave su sakupljale sve njegove depese, pratile ga na sluzbenim putovanjima. Jedan policijac je isao kao telohranitelj, a drugi kao kontraobavestajac da stiti Lonacarevu i nasu drzavnu i diplomatsku postu. Leka je, medjutim, imao obicaj da ode na put, obavi sluzbene razgovore i nase inspektore SDB vrati u Beograd. Tako je bilo u Americi, tako i u Japanu. Iz Tokija je, na primer, ministar Budimir Loncar otisao u London i tamo proveo puna dva dana. Gde je bio, sa kim je bio, zasto je bio? Sluzba drzavne bezbednosti Jugoslavije, koja je to morala po sluzbenoj duznosti da zna, nije mogla da sazna. Po povratku iz Londona ministar Loncar je imao tajni susret u Topcideru sa premijerom Antom Markovicem. Puna cetiri sata su razgovarali. O tome, medjutim, u SDB SSUP-a postoji foto i fono dokumentacija, jer su bili praceni. Ministar policije Petar Gracanin je imao sa Lekom nekoliko sluzbenih razgovora oko svega toga, ali ministar spoljnih poslova nikada nista nije priznao - kaze Boza Spasic, bivsi inspektor SDB Jugoslavije.

Beogradska stampa je okrivljivala Loncara da je odlazeci iz SSIP-a kao iskusni obavestajac odneo kofere poverljive i tajne dokumentacije SID-a. Ta dokumentacija mu je vec jednom pre toga koristila da zajedno sa Zdravkom Mustacem, prvim obavestajcem SFRJ, pritisne Bogica Bogicevica. Naime, stampa je tvrdila, a niko nije demantovao, da su Budimir Loncar i Zdravko Mustac pred seriju sednica Predsednistva SFRJ o sudbini jugoslovenske federacije predstavniku BiH Bogicu Bogicevicu predlagali da razmisli kako ce da glasa - da li za federaciju ili za secesiju? Da bi mu u tome pomogli, Loncar i Mustac su Bogicevicu pokazali tajno snimljene fotografije na kojima se Bogic vidi u nezgodnim ljubavnim pozama. Uz pretnju da ce ti fotosi biti objavljeni u stampi Bogic Bogicevic je glasao za raspad SFRJ, odnosno protiv predloga da JNA intervenise i spasi SFRJ od secesije, pre svega, Slovenije i Hrvatske.


Biblioteka | Sadrzaj
Sledece: Spijunska posla Josipa Vrhovca

Samo zajedno smo jaci.

«« Neka pitanja
 Sprung  
Samo zajedno smo jaci, nezaboravite to. Nasi narodi i njihova sudbina su vezani, dali mi to zeleli priznati ili ne,zato je u interesu svih nas, da se slazemo i medjusobno saradjujemo,na taj nacin cemo vratiti nase dostojanstvo na onaj nivo na kom zasluzuje biti. Secajte se prosloga i koracajte smelo ka boljoj buducnosti,zajedno. Walter.
Xobor Erstelle ein eigenes Forum mit Xobor